Kolika bi bila plata žene domaćice u Srbiji? Istraživanje pokazalo – 72.000 dinara

1 novembra, 2022

Istraživanje „Ekonomska vrednost neplaćenih poslova u domaćinstvu i neplaćenih usluga u zajednici na lokalnom nivou” sprovedeno među 350 ispitanica u Kuli, Subotici, Somboru, Vrbasu, Baču, Bačkoj Palanci i Beočinu pokazalo je da bi mesečna zarada domaćice iznosila oko 72.000 dinara.

Kada bi žene bile plaćene za rad koji obavljaju u domaćinstvu po tržišnim cenama, njihova mesečna zarada iznosila bi oko 72.000 dinara, govori najnovije istraživanje Akademije ženskog preduzetništva iz Novog Sada, koje je urađeno u okviru projekta „Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada” i podržano od strane Agencije UN za rodnu ravnopravnost (UN Women) i delegacije EU u Beogradu. Do ove računice došlo se tako što su uzete prosečne tržišne satnice poslova koji se najčešće obavljaju u domaćinstvu i koje iznose oko 600 dinara i potom pomnožene sa četiri sata dnevno, koliko žene u proseku provedu u neplaćenom radu u domaćinstvu.

„Analizirajući na koje neplaćene poslove odlazi najviše vremena, došlo se do zaključka da je to održavanje domaćinstva – kuvanje, peglanje i pranje sudova, odnosno redovno i tzv. veliko spremanje kuće ili stana, koje domaćice obično rade oko slava. Ustanovili smo da žene ponekad uzimaju godišnji odmor na plaćenom poslu da bi obavljale neplaćeni posao kod kuće. Polovina ispitanica u proseku troši oko 52 odsto vremena dnevno na neplaćene poslove, a plaćenu pomoć za spremanje kuće ili stana, rad u bašti i oko kuće, peglanje i pranje veša ima veoma mali broj žena. Istraživanje pod nazivom ’Ekonomska vrednost neplaćenih poslova u domaćinstvu i neplaćenih usluga u zajednici na lokalnom nivou’ sprovedeno je od aprila do juna u Kuli, Subotici, Somboru, Vrbasu, Baču, Bačkoj Palanci i Beočinu, a u njemu je učestvovalo 350 ispitanica, čija je prosečna starost bila 40 godina, a najveći broj njih imao je dvoje dece. Petina njih bila je nezaposlena i nije imala pravo na socijalno, zdravstveno niti penziono osiguranje, a zabrinjava i izuzetno niska stopa zastupljenosti žena u preduzetništvu – svega sedam odsto njih bavi se ovom aktivnošću. Alarmantni su i podaci o vlasništvu nad pokretnim i nepokretnim stvarima kao indikatorima ekonomske moći, odnosno ranjivosti žena – više od 55 odsto žena nisu vlasnice kuće ili stana, samo 16 procenata njih ima suvlasništvo nad stanom ili kućom, a manje od trećine ima sopstveni automobil”, ističe Jana Zabunov iz Akademije ženskog preduzetništva.

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da brigu o deci dok su roditelji na poslu mahom preuzimaju bake i deke ili drugi članovi porodice, a ređe vrtići i škole. Preciznije rečeno, 48 odsto roditelja „snalazi” se tako što decu na čuvanje daje svojim roditeljima ili nekom drugom iz porodice, dok 43 odsto koristi usluge vrtića i boravka.

Ceo tekst: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama