У првим данима живота, брига о новорођеној беби захтева посебну пажњу и експертизу. У том кључном периоду, неонатолог игра пресудну улогу у пружању најбоље могуће неге од самог рођења до првих месец дана живота бебе. Едуковани да препознају и третирају широк спектар потенцијалних здравствених проблема, да решавају хитне ситуације и прате развој новорођенчади, неонатолози су велика подршка и ослонац родитељима у породилишту. Како изгледа нега бебе у првим данима живота и зашто је њихова улога толико важна, у деветој епизоди серијала „MediGroup препорука“, објашњавају Милан Панић, специјалиста педијатрије и Снежана Поп-Лазић, главна педијатријска сестра одељења неонатологије у MediGroup породилишту, у коме је од 2013. године рођено чак 6000 беба.
Први тренуци бебиног живота
У MediGroup породилишту неонатолог је присутан од првог дана рођења до отпуста бебе из породилишта.
„Први преглед се обавља на самом рођењу. Већ тада проверавамо у каквој је кондицији беба, дајемо оцене на крају првог и на крају петог минута којима потврђујемо виталност и прилагођеност новорођенчета на услове спољашње средине, будући да долазак на свет представља стрес за тај мали организам. Беба из једне идеалне средине, стомака маме где добија све што је неопходно, прелази на услове спољашње средине где је хладно, где све почиње само да ради, плућа улазе у функцију, мења се и начин циркулације. Зато смо ми ту да помогнемо да ти први моменти прођу што боље“, истакао је др Милан Панић, специјалиста педијатрије у MediGroup породилишту.
Др Панић објашњава да ниже оцене новорођене бебе нису нужно показатељ да ће бити потребан неки додатан рад са бебом, већ је то променљиво и зато се пажљиво прати даљи развој. Лекари одељења неонатологије и педијатријске сестре су у овој установи на располагању 24 сата, 365 дана у години.
„Понекад оцене буду и нешто ниже и зато смо ми ту да сагледамо на шта треба највише да утичемо да бисмо помогли у тим првим сатима по рођењу. Наше одељење неонатологије има одсек физиологије где су деца код којих се све одвија очекиваним током, затим одсек пријема новорођенчета и одељење полуинтензивне неге, где по потреби може да буде и изолација – то је део са инкубаторима, мониторингом и инфузионим пумпама и неопходном пратећом опремом“, истакао је доктор Панић.
А шта, заправо, значе оцене које бебе добијају по рођењу?
Оцене које лекар (педијатар неонатолог или гинеколог) даје новорођенчету по рођењу односе се на рану адаптацију бебе, објаснио је др Панић.
„У породилиштима широм света уобичајено је да се те процене дају на основу Апгар скора (АС), који је још 1953. године увела др Виргиниа Апгар. Циљ одређивања АС је процена виталности (на крају првог минута) и адаптације новорођенчета (на крају петог минута) на услове спољашње средине.“ – каже др Панић.
АПГАР је и акроним за пет елемената који се оцењују (А-аспект, боја коже, П- пулс, срчана фреквенција, Г-гримасирање, реакција на надражај катетером, А-активност, тонус мускулатуре, Р-респирације, дисање). Сваки од елемената бодује се 0,1 или 2, а укупна вредност АС је збирна оцена свих параметара.
Највећи број деце, рођене у термину, објашњава педијатар, добија добре оцене АС (обично 9/10), што указује на то да је беба у добром стању и да захтева само рутинско збрињавање у порођајној сали.
„Оцена 9 на крају првог минута најчешће је због боје коже, која полако постаје ружичаста првих минута по рођењу, потом оцена 10 која обично дође на крају петог минута. Скор од 8 до 10 показује задовољавајућу виталност и адаптираност, од 4 до 7 умањену, а од 0 до 3 потребу за реанимацијом. Пораст вредности АС од првог до петог минута представља показатељ одговора на примењене мере. Уколико је АС мањи од 7 у петом минуту, потребно је наставити са оцењивањем сваких пет минута (до 20мин). АС нам указује на тренутно стање бебе, а не и на узрок лошије оцене. АС има и низ ограничења, код нижих гестација, лекова датих мајци, аномалија, инфекција и др. Низак АС не мора стрикно утицати на здравље детета касније у животу, али дуготрајно одржавање ниског АС повећава вероватноћу неуроразвојних поремећаја.“ – разјаснио је др Панић.
Нега код превремено рођених беба
У највећем броју случајева превремено рођене бебе буду у инкубатору, а превремени порођај је сваки који наступа пре 37. гестацијске недеље.
Захваљујући напретку гинекологије, број превремених порођаја годинама се креће између 10 и 12 одсто. Стања која доприносе превременом рођењу беба су најчешће обољења маме – бубрежне болести, дијабетес, срчане болести, године старости, као и различите инфекције.
„Оно што је нама важно, то је да се свака трудноћа доведе што ближе термину и највећи број порођаја који се обави код нас је такав. Када се беба зачне, прва три месеца представљају период тзв. органогенезе. Тада се, док је још у стомаку, код бебе стварају органи, а наредних шест месеци се ти органи развијају и сазревају. Што је период порођаја ближи термину, ти органи ће бити способнији да се лакше прилагоде на спољашњу средину, а у супротном, у случају превременог рођења, наша неонатолошка нега и пажња морају да буду већи“, објаснио је др Панић.
Ипак, превремено рођена деца не морају увек да буду у инкубатору. Уколико имају довољно кондиције и клинички су стабилнија, она након рођења могу одмах да се сместе у обичне креветиће.
Међутим, иако се инкубатори често повезују само са превременим порођајем, у инкубатору нису само бебе које су превремено рођене, већ постоје и одређена стања код новорођенчади која то захтевају, чак и у случају рођења у очекиваном термину. Због тога је приступ сваком новорођенчету индивидуалан.
„Најчешће је реч о деци која имају застој у расту, па имају проблеме метаболичког типа, или деца која су велика за гестацију, услед пратећих болести мајке које су довеле до тога. Такође, нека деца имају аномалије које могу бити израженије, па све то захтева додатну пажњу и присуство уз бебу 24 сата“, додао је доктор.
Подршка, разумевање и стрпљење – најважније особине педијатријских сестара
Улога педијатријске сестре је од великог значаја, будући да оне највећи временски период проводе са мамом и бебом у породилишту.
„Најважније особине које педијатријска сестра треба да има су подршка, разумевање и стрпљење према мамама, без обзира на то да ли им је то прво дете и ново искуство или већ имају деце. Педијатријска сестра преузима улогу члана породице, а притом су неопходни разумевање и нежност, јер су маме у првим данима најосетљивије и треба им подршка око дојења, пупчаника и генерално неге бебе“, истакла је Снежана Поп-Лазић, главна педијатријска сестра одељења неонатологије у MediGroup породилишту.
Она додаје да дојење повлачи много питања и страхова, али да је све то индивидуално, а успешност подоја захтева и велику жељу и стрпљење.
У MediGroup породилишту након визите и прегледа бебе, свака мама добија отпусну листу за бебу коју јој неонатолог презентује и даје инструкције шта даље. У оквиру програма „Бебо, добродошла на свет“, у овом породилишту родитељи могу да добију и комплетну документацију за бебу која им за неколико дана стиже на кућну адресу.
MediGroup породилиште је највеће приватно породилиште у Србији са традицијом дугом више од 10 година. Опремљено је модерним порођајним салама, операционом салом за извођење царских резова, јединицом интензивне неге и неонатолошком јединицом. Топао амбијент породилишта прилагођен је индивидуалним потребама пацијенткиња, а искусан и стручан медицински кадар посвећен је здрављу и потребама будућих мајки и безбедном доласку новорођенчади на свет.