Све учесталији проблем смањене пажње код деце може се успешно решити уз помоћ, у свету веома актуелне методе, неурофидбека.
Сваки учитељ без проблема може да у свом разреду идентификује барем једно дете које „не држи место“, које зна „да одлута“, да се „искључи“, које не успева да се сконцентрише и којем ниједан школски задатак није довољно занимљив.
До сада се то махом решавало тиме што се учитељ пожали родитељу који затим самостално покушава да уведе систем кажњавања и награђивања за добра „постигнућа“, или се Корист од неурофидбека је препозната широм света као метода која помаже у раду са проблемима пажње, али и са напетошћу, са симптомима анксиозности и депресије, са проблемима са спавањем, мигренама и многим другим, евентуално, даље посаветује са психологом.
Међутим, иако код нас недовољно познат, неурофидбек полако али сигурно постаје све применљивија метода у раду са децом која имају проблема са пажњом.
Неурофидбек, као неинвазивна метода снимања електричне активности мозга, базира се на две претпоставке: електричне активности мозга одражавају одређена ментална стања и, друга, те активности се могу тренирати. Дакле, ради се о методи која ни на који начин не шкоди детету. Иако родитељи могу имати отпор ка томе да се дете повезује са машином која мери електричну активност мозга, малишанима је ова метода и више него занимљива јер они испред себе виде екран са различитим бојама и игрицама. Полако, деца уче како да усмеравају и одржавају пажњу и не знајући да на тај начин уче мозак да се концентрише.
Шта подразумева неурофидбек метода?
Као што се аутомобил вози различитим брзинама – на аутопуту и у градској вожњи или када се пусти на „лер“, тако и мозак има своје брзине, а када говоримо о њима – говоримо о можданим таласима. (više…)