Sve učestaliji problem smanjene pažnje kod dece može se uspešno rešiti uz pomoć, u svetu veoma aktuelne metode, neurofidbeka.
Svaki učitelj bez problema može da u svom razredu identifikuje barem jedno dete koje „ne drži mesto“, koje zna „da odluta“, da se „isključi“, koje ne uspeva da se skoncentriše i kojem nijedan školski zadatak nije dovoljno zanimljiv.
Do sada se to mahom rešavalo time što se učitelj požali roditelju koji zatim samostalno pokušava da uvede sistem kažnjavanja i nagrađivanja za dobra „postignuća“, ili se Korist od neurofidbeka je prepoznata širom sveta kao metoda koja pomaže u radu sa problemima pažnje, ali i sa napetošću, sa simptomima anksioznosti i depresije, sa problemima sa spavanjem, migrenama i mnogim drugim, eventualno, dalje posavetuje sa psihologom.
Međutim, iako kod nas nedovoljno poznat, neurofidbek polako ali sigurno postaje sve primenljivija metoda u radu sa decom koja imaju problema sa pažnjom.
Neurofidbek, kao neinvazivna metoda snimanja električne aktivnosti mozga, bazira se na dve pretpostavke: električne aktivnosti mozga odražavaju određena mentalna stanja i, druga, te aktivnosti se mogu trenirati. Dakle, radi se o metodi koja ni na koji način ne škodi detetu. Iako roditelji mogu imati otpor ka tome da se dete povezuje sa mašinom koja meri električnu aktivnost mozga, mališanima je ova metoda i više nego zanimljiva jer oni ispred sebe vide ekran sa različitim bojama i igricama. Polako, deca uče kako da usmeravaju i održavaju pažnju i ne znajući da na taj način uče mozak da se koncentriše.
Šta podrazumeva neurofidbek metoda?
Kao što se automobil vozi različitim brzinama – na autoputu i u gradskoj vožnji ili kada se pusti na „ler“, tako i mozak ima svoje brzine, a kada govorimo o njima – govorimo o moždanim talasima. (više…)