Toksično roditeljstvo je tema koju mnogi ne vole. Veruju da ne postoji loš roditelj i da svako radi najbolje što ume. Međutim, taj pojam je stvaran. I postoji. A ono što nam je kao društvu potrebno nije poricanje, niti okretanje glave od činjenice da su mnoga deca odrasla u nezdravom okruženju i da ih i danas ima mnogo koja tako odrastaju – uz toksičnog roditelja (ili roditelje). Potrebno nam je podizanje svesti u celom društvu, kao i alati da iz začaranog kruga izađemo.
O ovoj temi u svojoj novoj knjizi piše klinički psiholog i jedan od najčitanijih autora knjiga o roditeljstvu u Srbiji, Nevena Lovrinčević. Priručnik „Prepoznajte toksično roditeljstvo i izađite iz njegovog začaranog kruga“ razlikuje se po tome što je namenjen odraslima koji žele da izleče dete u sebi. To je retko jednostavan proces i potrebno je mnogo hrabrosti da počnemo proces izlečenja, a mnogi to čine da bi svojoj deci bili bolji roditelji.
S Nevenom Lovrinčević razgovaramo o toksičnom roditeljstvu i tome kako ga prepoznati i šta je potrebno da se oslobodimo i naučimo da volimo sebe.
Da li je baš tako ili je to ipak samo fraza koju volimo da ponavljamo?
Da, reči toksično i roditeljstvo ne zvuče dobro zajedno i sasvim je razumljivo to što nije prijatno baviti se ovom temom. Mislim da nijedan roditelj zaista i nema nameru da primenjuje toksične obrasce ponašanja u roditeljstvu. Ipak, neki od nas to rade – neko povremeno, a neko često. Najčešće nismo u punoj meri svesni toksičnosti svojih obrazaca ponašanja. Oni su nam možda bliski zato što smo i sami nečem sličnom bili izloženi u sopstvenim porodicama kada smo bili deca. Često neke svoje loše obrasce ponašanja pravdamo dobrom namerom ili željom da očvrsnemo dete ili ih uopšte i ne prepoznajemo kao problematične. Tako, recimo, nedostatak pohvale i podrške i naglašeno kritizerstvo možemo pravdati željom da dete bude uspešno i da postane otporno na stres.
Na osnovu svog iskustva, možete li nam reći koji ste element toksičnog roditeljstva primetili kao najčešći, a koji kao najopasniji?
Teškoće često nastaju kada roditelji imaju problem separacije od svoje već odrasle dece i ne odustaju od kontrole i uticaja na njihove odluke, stil života ili partnerske odnose, a nastupaju agresivno ili češće pasivno-agresivno i manipulativno. Najčešće, međutim, ne uviđamo uzroke problema, već su u prvom planu nisko samopouzdanje, sniženo raspoloženje i teškoće u partnerskim odnosima ili sopstvenom roditeljstvu.
Nedavno ste objavili i priručnik o ovoj temi, koji nosi naziv Prepoznajte toksično roditeljstvo i izađite iz njegovog začaranog kruga. Šta ste imali za cilj kada ste pisali priručnik?
Cilj koji sam imala na umu jeste to da čitaocima pružim podršku i informacije koje im mogu biti od pomoći u osnaživanju ličnog razvoja putem suočavanja sa sopstvenim iskustvom iz primarnih porodica.
Gde leži uzrok toksičnog roditeljstva? Šta ono tačno podrazumeva?
Uzroci toksičnog roditeljstva najčešće se nalaze u sopstvenom emocionalnom razvoju i iskustvu, te obrascima ponašanja i uverenjima utisnutim u primarnoj porodici, a od kojih nismo napravili odgovarajuću emocionalnu distancu. Bez obzira na to kakva smo iskustva imali, uspostavljanje emocionalna distance, uz intenzivan rad na ličnom razvoju, omogućuje nam da za sebe donosimo bolje odluke, da pravimo bolje izbore, kao i da se bolje osećamo. Iako prošlost ne možemo da promenimo, možemo uticati na ono što se sada događa u našem životu.
Mala deca se vrlo teško mogu odbraniti od tog obrasca. Ali ako je u nekoj porodici jedan roditelj toksičan, a drugi nije, šta bi ovaj drugi mogao da uradi?
U dobrom partnerskom odnosu partneri imaju pozitivan uticaj jedan na drugog i, uz bliskost i podršku, pomažu jedno drugom u borbi s nekim teretom koji možda nose iz primarne porodice. Lični razvoj je celoživotni proces – uvidima i radom na sebi menjamo neke svoje obrasce ponašanja i svoja uverenja, čime postižemo bolje prepoznavanje sopstvenih vrednosti i ciljeva, kao i veće zadovoljstvo svojim životom. To, između ostalog, podrazumeva i ostvarivanje sadržajnijih odnosa sa onima koji su nam bliski. Naravno da će nam partner s kojim smo bliski i koji nam pruža podršku olakšati taj proces razvoja i pozitivnih promena.
Odrasla deca toksičnih roditelja vrlo su često i dalje žrtve. Ostaju u uverenju da su roditeljima nešto dužni. Da li je to tako? Mogu li oni u priručniku pronaći alate koji će im pomoći da izađu iz tog začaranog kruga?
Ponekad su odrasle osobe i dalje, bez obzira na godine i životno iskustvo, u lošoj poziciji zbog odnosa s roditeljima koji ih opterećuju. U knjizi oni mogu pronaći ne samo pokazatelje raznih vrsta toksičnog ponašanja, što će im pomoći da prepoznaju njihove različite i ponekad složene obrasce, već i savete o tome kako mogu da izađu na kraj s roditeljima ako su s njima i dalje u teškim i zahtevnim odnosima. Bez obzira na to koliko neko ima godina, nikada nije kasno da se oslobodi toksičnosti odnosa koji ga sputavaju u prepoznavanju sopstvenih vrednosti i mogućnosti da živi onako kako želi i da bude osoba kakva želi da bude.
Da li je toksično roditeljstvo nešto što se „uči“, to jest prenosi s jedne generacije na drugu? Imaju li deca toksičnih roditelja veće šanse da i sama budu takva?
Deca odrasla u sredini u kojoj su bila izložena toksičnim obrascima imaju kao odrasle ili mlade osobe donekle otežanu poziciju – često im nedostaje veština brige o sebi, mogu imati sniženo raspoloženje, biti anksiozni i imati problema u izboru partnera i prijatelja. Osnovni problem je često upravo nedovoljno dobra briga o sebi. Takve osobe su često prema sebi stroge i zahtevne, pa mogu biti profesionalno veoma uspešne, ali usled nedovoljno brige o sebi mogu imati problem sa sagorevanjem i na poslu i u porodičnim odnosima. Srećom, nikada nije kasno da se otpočne s blagošću i brigom o sebi. Svako ima moć i sposobnosti da se od iskustava iz prošlosti – bez obzira na to kakva su – „otkači“ tako što će ih prihvatiti i da počne da živi brinući o sebi i negujući odnose s bliskim osobama, to jest da živi u skladu sa sopstvenim vrednostima.