Токсично родитељство је тема коју многи не воле. Верују да не постоји лош родитељ и да свако ради најбоље што уме. Међутим, тај појам је стваран. И постоји. А оно што нам је као друштву потребно није порицање, нити окретање главе од чињенице да су многа деца одрасла у нездравом окружењу и да их и данас има много која тако одрастају – уз токсичног родитеља (или родитеље). Потребно нам је подизање свести у целом друштву, као и алати да из зачараног круга изађемо.
О овој теми у својој новој књизи пише клинички психолог и један од најчитанијих аутора књига о родитељству у Србији, Невена Ловринчевић. Приручник „Препознајте токсично родитељство и изађите из његовог зачараног круга“ разликује се по томе што је намењен одраслима који желе да излече дете у себи. То је ретко једноставан процес и потребно је много храбрости да почнемо процес излечења, а многи то чине да би својој деци били бољи родитељи.
С Невеном Ловринчевић разговарамо о токсичном родитељству и томе како га препознати и шта је потребно да се ослободимо и научимо да волимо себе.
Да ли је баш тако или је то ипак само фраза коју волимо да понављамо?
Да, речи токсично и родитељство не звуче добро заједно и сасвим је разумљиво то што није пријатно бавити се овом темом. Мислим да ниједан родитељ заиста и нема намеру да примењује токсичне обрасце понашања у родитељству. Ипак, неки од нас то раде – неко повремено, а неко често. Најчешће нисмо у пуној мери свесни токсичности својих образаца понашања. Они су нам можда блиски зато што смо и сами нечем сличном били изложени у сопственим породицама када смо били деца. Често неке своје лоше обрасце понашања правдамо добром намером или жељом да очврснемо дете или их уопште и не препознајемо као проблематичне. Тако, рецимо, недoстатак похвале и подршке и наглашено критизерство можемо правдати жељом да дете буде успешно и да постане отпорно на стрес.
На основу свог искуства, можете ли нам рећи који сте елемент токсичног родитељства приметили као најчешћи, а који као најопаснији?
Тешкоће често настају када родитељи имају проблем сепарације од своје већ одрасле деце и не одустају од контроле и утицаја на њихове одлуке, стил живота или партнерске односе, а наступају агресивно или чешће пасивно-агресивно и манипулативно. Најчешће, међутим, не увиђамо узроке проблема, већ су у првом плану ниско самопоуздање, снижено расположење и тешкоће у партнерским односима или сопственом родитељству.
Недавно сте објавили и приручник о овој теми, који носи назив Препознајте токсично родитељство и изађите из његовог зачараног круга. Шта сте имали за циљ када сте писали приручник?
Циљ који сам имала на уму јесте то да читаоцима пружим подршку и информације које им могу бити од помоћи у оснаживању личног развоја путем суочавања са сопственим искуством из примарних породица.
Где лежи узрок токсичног родитељства? Шта оно тачно подразумева?
Узроци токсичног родитељства најчешће се налазе у сопственом емоционалном развоју и искуству, те обрасцима понашања и уверењима утиснутим у примарној породици, а од којих нисмо направили одговарајућу емоционалну дистанцу. Без обзира на то каква смо искуства имали, успостављање емоционална дистанце, уз интензиван рад на личном развоју, омогућује нам да за себе доносимо боље одлуке, да правимо боље изборе, као и да се боље осећамо. Иако прошлост не можемо да променимо, можемо утицати на оно што се сада догађа у нашем животу.
Мала деца се врло тешко могу одбранити од тог обрасца. Али ако је у некој породици један родитељ токсичан, а други није, шта би овај други могао да уради?
У добром партнерском односу партнери имају позитиван утицај један на другог и, уз блискост и подршку, помажу једно другом у борби с неким теретом који можда носе из примарне породице. Лични развој је целоживотни процес – увидима и радом на себи мењамо неке своје обрасце понашања и своја уверења, чиме постижемо боље препознавање сопствених вредности и циљева, као и веће задовољство својим животом. То, између осталог, подразумева и остваривање садржајнијих односа са онима који су нам блиски. Наравно да ће нам партнер с којим смо блиски и који нам пружа подршку олакшати тај процес развоја и позитивних промена.
Одрасла деца токсичних родитеља врло су често и даље жртве. Остају у уверењу да су родитељима нешто дужни. Да ли је то тако? Могу ли они у приручнику пронаћи алате који ће им помоћи да изађу из тог зачараног круга?
Понекад су одрасле особе и даље, без обзира на године и животно искуство, у лошој позицији због односа с родитељима који их оптерећују. У књизи они могу пронаћи не само показатеље разних врста токсичног понашања, што ће им помоћи да препознају њихове различите и понекад сложене обрасце, већ и савете о томе како могу да изађу на крај с родитељима ако су с њима и даље у тешким и захтевним односима. Без обзира на то колико неко има година, никада није касно да се ослободи токсичности односа који га спутавају у препознавању сопствених вредности и могућности да живи онако како жели и да буде особа каква жели да буде.
Да ли је токсично родитељство нешто што се „учи“, то јест преноси с једне генерације на другу? Имају ли деца токсичних родитеља веће шансе да и сама буду таква?
Деца одрасла у средини у којој су била изложена токсичним обрасцима имају као одрасле или младе особе донекле отежану позицију – често им недостаје вештина бриге о себи, могу имати снижено расположење, бити анксиозни и имати проблема у избору партнера и пријатеља. Основни проблем је често управо недовољно добра брига о себи. Такве особе су често према себи строге и захтевне, па могу бити професионално веома успешне, али услед недовољно бриге о себи могу имати проблем са сагоревањем и на послу и у породичним односима. Срећом, никада није касно да се отпочне с благошћу и бригом о себи. Свако има моћ и способности да се од искустава из прошлости – без обзира на то каква су – „откачи“ тако што ће их прихватити и да почне да живи бринући о себи и негујући односе с блиским особама, то јест да живи у складу са сопственим вредностима.