Prenosimo vam pismeni zadatak jednog gimnazijalca koji zaslužuje da bude pročitan. Teme pismenog zadatka bile su “Koštana” i “Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim”. Učenik je izabrao drugu temu. Pročitajte neverovatan pismeni sastav jednog gimnazijalca za 5+.
OVO JE NJEGOV RAD:
Gledam, al’ oči su mi sklopljene. Osećam miris sveže lakiranog drveta. Pomislih kako je moj mrtvački sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.
Slušam popa koji nariče i decu koja se deru: “Kuku! Strikooo!” Odlučih da se malo prošetam, da vidim je l’ mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam zadovoljan. Sahrana je prilično dobro urađena. Mile, prvi gučevački trubač sa svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju, dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.
Počeh da vičem: “Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim”, ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i pomislih: “E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti.”
Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: “E pa dodje vreme da se rastajemo”. Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima raja stajao je Sveti Petar. “Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi ispričamo”.
Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: “Ne piše ti se dobro, Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka.” Priznajem, malo sam se uplašio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar. Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa rekoh: “Dobar dan, Bože!”. Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.
Konačno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: “Kaži Omoljice.” Ovaj govor sam prilično dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:
“O Bože, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da spomenem…”
Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite – Bog tako veliki, ja tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa reče:
– Jesi li ti Omoljice pročitao “Koštanu”?
– Nisam – velim ja.
– A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?
– Nisam – opet ću ja zbunjeno.
– Da li te tuga obli, Omoljice?
– Ne Gospode – rekoh – a zašto?
– Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da si promašio temu.
Bog je moćan – pomislih u sebi…
(Dobio je 5+)
Izvor: http://www.petplus.rs
Pa, ovo je bolesno, a ne vredno pažnje. Nije duhovito, ni vickasto. Ja bih obavestila školskog psihologa da je moj učenik ovako nešto napisao.
Ovo je genijalno!
Možda biste Vi trebali malo do psihologa, jer nije zadatak nastavnika i profesora da suzbijaju kreativnost, već da je razvijaju. Niste lepo pazili na času i za domaći da pročitate standarde. 😀
Ne samo da nije bolesno,nego je toliko inteligentno smisljeno,da mi je zao sto i dalje postoje moje kolege prosvetni radnici koji se ali SVOJSKI trude da ubiju u pojam svakog ko malo izlazi iz uobicajenog crno-belog sveta,pa odmah trce kod psihologa,jer zaboga,nesto sa GIMNAZIJALCEM nije u redu jer se nasalio veoma kreativno unevsi dozu crnog humora… koji sve me strah niko od nas ne cuje nigde,i svi imamo zlatne usi pa sad treba da se zgrazavamo i padamo u nesvest za ovako nesto… Da je napisao da mu je san da pobije porodicu,pa i da kazes da je za zabrinjavanje,ali za ovako nesto kod psihologa… pa zato nam je i obrazovanje doslo dokle je doslo,pravimo armije zatucanih ispranih mozgova kojima se usadjuje u glavu da sve iole neortodoksno predstavlja svetogrdje…
Priključio bih se komentaru gospode pre mene,ali nema potrebe, sve su rekli.Eventualno bih dodao da se slična kreativnost ispoljava i na polju nauke i sporta i na isti način opstruiše od strane „konzervativaca“…(mislim naravno u 95% slučajeva)!!
Nije to bolesno nego ti, i to najgora vrsta, neizlečiv…
Odlican rad.
Vazno je ‘ snaci se ‘ , i momak se bas snasao ! To ide u prilog njegovoj inteligenciji !
Svaka cast uceniku ! Rad je fantastican . Ovaj bi mladi covjek mogao postati i pisac.
Prosto ne mogu da verujem da je gimnazijalac, rad je odlican, ja bi mu dao desetku 🙂 a castio bi ga i pivom 🙂 A te price o psihologu i kako je nesto bolesno ne piju vode. Pa onda bi Tesla zaglavio u ludari dozivotno, kada je rekao da cemo moci cuti sta prica covek na drugoj strani planete…
Odlican rad. A doticna, koja bi slala ucenika kod psihologa zbog ovog, treba sama najpre da se preispita, jer je nula od pedagoga, pre svega.
Svaka čast,genijalnoo,sve pohvalee 🙂
I sama sam bila neko koga bi svaki cas slali kod „psihologa“,ali srecom tada nije u skoli postojao,a ne postoji ni danas.Zato sam ja sama sebi psiholog-ucim od poznatih,slavnih,pametnih i nadjoh sebe.Meni je trebalo vise vremena da otkrijem genijalnost ( zaista mnogo objektivnih razloga) ,ali ovom uceniku SVAKA CAST.On ne da je psiholog, on je svemocna inteligencija koju ne mogu svi pravilno razumeti ,pa samim tim i vrednovati.Neka ocenjuje kako ko misli da treba ,a ti momak uzivaj u svom zivotu,jer je ocigledno da to umes,sto mnogima smeta.Znanje je moc,a ti ga samo uvecavaj.
Odlična ocena i za pismeni rad ovog momka i za profesora koji prepoznaje i nagrađuje darovitost … Pomišljam da ovako započinju prvi književni korac. Možda ćemo za koju godinu čitati roman istog autora… Zato, neka ga i Laguna prati.
Ja bi mu zavalio asa-kao vrata.
Čitao bi „Koštanu“ i u Avgustu.
Ovo jeste dobar primer kako bi se mogla podržati deca u svom radu i svojoj indivudualnoj kreativnosti ojačati, što bi trebao biti i glavni cilj svake zdrave pedagogije…