„Повећање ефикасности васпитно-образовног рада са ученицима захтева да се циљеви образовања и оспособљавања наставника исказују очекиваним компетенцијама, јер од компетенција наставника директно зависи да ли ће и у којој мери ученици развијати неопходне компетенције за живот у савременом друштву. (…) При томе, основу за грађење општег и професионалног образовања наставника представљају следеће способности: знање, деловање, вредновање, комуницирање и међусобно разумевање. То значи да наставници морају да развијају вишедимензионалне компетенције – способности самоорганизације, делотворности, кооперације, споразумевања, решавања проблема и интегралног приступа. То показује да компетентност наставника није само индивидуалног, већ и интерперсоналног и 
социјалног карактера, што је посебно значајно за васпитно-образовни рад. (…) Имајући у виду ову вишедимензионалност, наставници треба да развијају способности и вештине које у новије време добијају на значају: вештине комуницирања, управљање знањима и искуствима ученика, стваралачко педагошко вођење, сарадња у раду у групи, умешност тимског рада, уз неопходне компјутерске и техничке вештине и оспособљеност за коришћење средстава масовних комуникација.“
https://zelenaucionica.com/kompetencije-nastavnika-u-savremenom-obrazovanju/
Што би у мом родном селу Ракинцу рекли: још само да нам набију рогове и ставе јарам, па да будемо комплетирани цакум-пакум, са свим оним што сада већ имамо (мртво море писанија, контроле, разне, захтеви, разни, и са разних страна, итд.)!
„Шта значи КОМПЕТЕНЦИЈА?
» компетенција • женски род Надлежност, меродавност; способност (или позваност) судије за суђење или оцењивање; поље рада (или подручје) неког надлештва…
Шта значи НЕБУЛОЗА?
» небулоза • женски род Магловитост, нејасноћа, замагљеност (лат.)“
Не мислим ја како су они који пишу овакве текстове о компетенцијама наставника, те сви они који овакве тезе убацују у званичне документе – злонамерни, напротив, свакако су њихова размишљања у смеру побољшања, у раду наставника, у раду школа, у ефектима наставног рада, побољшања на начине на које то они виде… Али, нажалост, добре намере нас не ослобађају обавезе да мало дубље зађемо у реално стање у наставној пракси, у овом случају – у реални положај наставника у тзв. образовно-васпитном процесу, јер свако размишљање КАКО БИ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ, без увида у реално стање: само долази као чардак ни на небу ни на земљи, или, што би се скоро-па-стручно рекло: као небулоза.
На пример: „То значи да наставници морају да развијају вишедимензионалне компетенције – способности самоорганизације, делотворности, кооперације, споразумевања, решавања проблема и интегралног приступа“. Волео бих да нам онај ко овако нешто предлаже каже конкретно – како то замишља да се све ово развија код наставника. Да наставници сами, самоиницијативно развијају своје „вишедимензионалне компетенције“?! У ПОСТОЈЕЋОЈ РАДНОЈ ПОЗИЦИЈИ КОЈА ЈЕ ПРЕБУКИРАНА СВИМ И СВАЧИМ! Од писања планова и припрема, те преко учествовања у разноразним ТЗВ. тимовима и већима, до пописа столица, столова, и свега што нам краси школске амбијенте.
Да се наставницима пропише неки од модела развоја тих волшебних комптенција? Да се то изведе у виду неке присиљеност на некакве обавезе, којима сврху и резултате нико жив не може да сагледа? Видимо која су и каква натезања са ТЗВ. стручним усавршавањима, што се реализује преко тезгарења које има званични назив – стручни семинари! И – КОЛИКО СМО СТРУЧНО УСАВРШЕНИЈИ НАКОН ПРВОГ ПЕТОГОДИШТА? ИМА ЛИ ТО СВОЈЕ УОЧЉИВЕ РЕФЛЕКСЕ НА ПОБОЉШАЊУ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА КОД НАС? Комично-реторичко питање!
АКО НЕ ПРЕКО СЕМИНАРА – КАКО ДРУГАЧИЈЕ ДА СЕ РАЗВИЈАЈУ ТЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ?! Преко семинара?! Па ми се не сећамо на којим смо семинарима у току године били, да нас неко мало преиспита шта смо тамо радили, које идеје смо запамтили, ПА ТЕК КОЈЕ ОД ИДЕЈА ИСПРОБАЛИ – маса нас би попадала на испиту! А овде се не ради о пуком знању и набубаним идејама, већ о – способностима. Тек њих нећете добити или стећи у натприродним процесима званим стручни семинари!
И шта онда да се ради?!
Да се корак по корак отклањају све болести, бројне и тешке болести нашег образовања, да се у склопу тих здравствених подухвата побољшава и НАСТАВНИКОВА РАДНА ПОЗИЦИЈА, да се она хуманизује, да се он ослободи од свих, често заглупљујућих и никоме потребних, намета, баласта, глупости, и… недостају ми неки још грубљи и тежи изрази (а нисам склон вулгаризацији), којима је (смо) сада затрпан.
Па тек онда, ТЕК ОНДА, може доћи на ред промишљање поступака за развој неких од способности које свакако нису сувишне, али нису са постојећим списком лепих жеља-компетенција, а у садашњим условима, ни реалне.
А да му се, поврх свега у шта је већ зароњен, чиме обремењен и натоварен – додају и неки подужи спискови ТЗВ. компетенција, обавеза да их стекне (као да је то нешто што се може купити у супермаркету!) – то заиста долази као… морам да поновим изреку својих Ракинчана: само да му набијете рогове и ставите јарам.
Извор: nekinovinastavnici.wordpress.com