Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za takvima! Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reči koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.
Još u gimnaziji, redovno sam išao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naučim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom društvu pokucala je da me uvredi:
“Kako nam to vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.
“Gospođo”, kazao sam, “Kolumbo je, takođe, otkrio Ameriku, a nije znao ni reči engleskog!”
Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima teško kada pokusaju da prevedu neprevodivo.
Piše mi jedan iz Amerike:
“U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pišete da je to koštalo kao „kajgana svetog Petra“. Odakle znate da je Sveti Petar jeo omlete? Ako je pak jeo, koliko je mogla da košta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je plaćena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: „St.Peter’s scrambled eggs“?
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronašao izraz „jaje na oko“? Šta je to? „Egg on eye“? Zašto bi neko stavio jaje na oko? Da se možda kod vas očna oboljenja ne leče jajima? Unapred zahvalan itd…”
Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je mališan bio „pljunuti otac”? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju očevi i kojom prilikom? Zanima ga, takođe, izraz “buni se ko Grk u apsu” Zbog čega je taj Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao? I kako je uopšte moguće da nekome “padne sekira u med”? Otkud sekira u medu? Zar se med ne čuva u teglama ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom „spava ko zaklan”, imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove?
No, najviše pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip “prdnuo u čabar”, to jest, čabrirao, što je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je i to teško čovek bi ipak lakše mogao da objasni kakav je neko, koga zovu “mrtvo puvalo” (mrtav a puše) ali kako objasniti tipičan beogradski izraz koji ima toliko skrivenih značenja, a ne znači ništa – „landara pišore“! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu „indi-mindi-šaja-paja“? Da ne pominjem stari izraz: „šatro, Pera, Mika, Laza“!
Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš španska sela (To su za mene španska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao sto su, na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači „rasturi ga ko Bugarin ćurku“ i zbog čega se neko „smeje ko lud na brašno“? Šta ima smešno u brašnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovorim na pitanje o recima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.
Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme: „Ne plači mi na kućnome pragu,
da mi vrata ne povuku vlagu“
Momo Kapor