Након случаја у Бачкој Паланци, где је бивши ученик на сред часа претукао наставника, случајеви насиља у школама наставили су да се нижу.
Како преноси Н1, једанаестогодишња девојчица из села Топоница код Малог Црнића трпела је физичко насиље од својих вршњака од почетка школске године.
Санел Степановић, отац девојчице, испричао је за Н1 да је злостављање његове ћерке почело када је кренула у 5. разред. Тада је почела да се жали да има проблеме у школи где је, према речима родитеља, трпела батине, ударање, шутирање, ломљење школског прибора.
Када је мајка отишла у школу да пријави шта се дешава добила је одговор да су то „дечја посла“.
Насиље над девојчицом је кулминирало 28. марта на часу физичког, када дечаци одводе девојчицу са спортског терена у школском дворишту, двојица јој скидају гардеробу, а трећи снима. Звоно за крај часа на кратко је зауставило малтретирање, али се оно наставило у учионици, прича отац за Н1.
Ипак, она тог дана није пријавила шта се десило у школи. Упитан зашто није то урадила, одговара да јој је било запрећено да не сме да каже ни родитељима, нити било коме другом шта се десило.
Родитељи за малтретирање и снимак сазнају од директорке школе, која је мајци показала снимак.
„Она је са дететом отишла кући. Сутрадан је била среда, ми седамо у ауто у идемо у Мало Црниће у станицу. Ту нас дочекује полицајац, дете да исказ, и он каже ‚ви идите кући‘. Нити су нам рекли ‘идите у дом здравља’, нити ‘идите у Центар за социјални рад’. Одлазимо изгубљени“, присећа се отац како су он и супруга почели борбу за правду.
Сутрадан се обратио надлежном Центру за социјални рад у Малом Црнићу, где су му рекли да су за случај чули, али да им нико није званично пријавио. Отац наводи да су му у школи рекли супротно, уверавајући да су све пријавили Центру за социјални рад.
После одвођења детета на лекарски преглед родитељи сазнају да је полиција затворила случај. Упорношћу лекара и родитеља случај се званично и отвара, обавештена је школска платформа „Чувам те“, Центар за социјални рад, као и Министарство просвете, које је у школу послало просветну инспекцију.
Налаз инспекције Степановићима је непознат, али отац напомиње да је у случају његове ћерке прекршен закон јер је починилац морао да буде удаљен из школе у року од пет до 30 дана, а ситуација је таква да његова ћерка седи код куће, док дечаци који су вршили насиље иду у школу.
Полиција је против дечака поднела кривичну пријаву, коју је тужилаштво морало да одбаци, јер имају само 11 година и према закону не подлежу кривичној одговорности.
Да ли ће овај случај добити било какав правни епилог зависи од Центра за социјални рад у Малом Црнићу, где је 15. априла одржана конференција случаја. Отац девојчице каже да је тада био присутан само родитељ једног дечака, који је на питање шта је предузео када је сазнао за понашање свог сина, одговорио – ништа.
Напад ножем десетогодишњака
И у Београду се догодио инцидент који изузетно забрињава. Ученик четвртог разреда ОШ „Раде Кончар“ у Земуну потегао је нож на вршњака из истог разреда у уторак, за време малог одмора, сазнаје Н1.
Како сазнајемо, инцидент се догодио у паузи између 3. и 4. часа, у поподневној смени када је ученик четвртог разреда потегао нож на вршњака из истог одељења, који је он избегао, а о чему је обавестио учитеља који је, потом, нож одузео ученику и о томе обавестио надређене у школи.
Према сазнањима Н1, родитеље ученика који је нападнут обавестио је он сам, после наставе. Један од родитеља је, потом, обавио разговоре са учитељем и психологом школе од којих је затражио и разговор са директорком школе.
Н1 сазнаје да је школа полицији пријавила да је код једног ученика пронађен нож, али не и да је потегнут према другом ученику.
U OŠ „Rade Končar“, vešto i iskusno mnooogooogooodišnja direktorka, bivša učiteljica, autor knjiga iz kojih deca uče, i ovoga puta, kao i mnogo puta do sada….zaključuje se iz teksta šta (ne) radi. I, tu je suština problema… fotelja i „ugled“ škole ili deca, izbor nije težak.
Kao i sve vidove nasilja tako i vršnjačko nasilje 90% Srba osuđuje kao što AMERIKA OSUĐUJE NASILJE OVK. Uprvoj rečenici izgovorimo osudu a onda iznalazimo opravdanja i olakšavajuće okolnosti za svakoga ko čini nasilje (I NEPRAVDU obavezno!). Od onoga tipa „to su dečja posla“ do onoga tipa „snaga je u opraštanju🙃“. I tako svi pričaju dok njihovu decu ili unuke ne sustigne to što su „dečija posla“ i što „treba oprostiti“. E KADA SE TO DESI PRIMENJUJEMO tzv. „DVOJNE STANDARDE“. I to je „NORMALNO“🙃.