Njujorške javne škole, najveći školski sistem u Americi, od ove školske godine uvode jednogodišnji moratorijum na upotrebu generativne veštačke inteligencije za učenike od predškolskog do osmog razreda. Meru je u sredu najavio gradonačelnik Zohran Mamdani, a odnosi se na oko 600.000 dece – dve trećine svih učenika u gradu.
Zabrana obuhvata, kako stoji u zvaničnom saopštenju, „sav softver koji koristi generativnu veštačku inteligenciju okrenutu učenicima“. Čet-botovi zamišljeni kao „digitalni drugari“ biće zabranjeni za sve uzraste, uključujući i srednjoškolce, dok će srednjoškolci inače imati ograničen pristup AI alatima – kroz pilot-programe pod nadzorom nastavnika i dva časa godišnje posvećena „AI pismenosti“. Nastavnicima će i dalje biti dozvoljeno da veštačku inteligenciju koriste za pripremu časova, prevođenje materijala i pisanje poruka roditeljima, ali ne i za ocenjivanje radova, praćenje ponašanja učenika, izradu planova za decu sa smetnjama u razvoju ili bilo kakvu pomoć u situacijama koje se tiču mentalnog zdravlja učenika.
Uz zabranu AI, uvode se i ograničenja vremena pred ekranom: deca od predškolskog do drugog razreda više neće imati lične uređaje u učionici, dok će učenici trećeg do petog razreda na individualnim uređajima moći da provedu najviše 30 minuta dnevno, a učenici šestog do osmog razreda do 45 minuta.
Ono što nedostaje: kako će se to zapravo proveravati
Ono što grad nije razjasnio jeste na koji način će se zabrana sprovoditi u praksi. Prema pisanju portala Chalkbeat, koji prati njujorške škole, zvaničnici nisu izneli jasan mehanizam kontrole – ni ko će proveravati da li se škole pridržavaju pravila, ni šta se dešava ako neka škola i dalje koristi softver koji krši politiku.
Sam Mamdani je na konferenciji za novinare priznao da će najveći deo sprovođenja pasti na pleća nastavnika i direktora škola: kako je rekao, „kad god je dolazilo do promene, nastavnici su morali da budu na čelu“ tog procesa.
Grad je saopštio da „isključuje“ AI funkcije na 38 softverskih programa koji se već koriste u školama, ali nije objavio o kojim je tačno alatima reč. Ostaje nejasno i kako će se postupati sa aplikacijama koje generativne funkcije uvode neprimetno, kroz naknadna ažuriranja, kao i šta će biti sa učenicima koji AI alatima pristupaju preko privatnih telefona – zabrana važi za uređaje i softver koje obezbeđuje škola, ne i za ono što dete radi na sopstvenom telefonu posle nastave.
Dodatno pitanje je i obim problema koji se uopšte reguliše. Gradski zvaničnici su, prema navodima Chalkbeat-a, sproveli anketu među školama o tome koliko se AI alati trenutno koriste, ali rezultate nisu želeli da objave uprkos ponovljenim zahtevima novinara – što ostavlja utisak da ni sam grad nema pouzdanu sliku razmera upotrebe veštačke inteligencije u svojih 1.600 škola.
Zbog svega toga, moratorijum je zamišljen i kao svojevrsni istraživački period: tokom školske 2026/2027. godine grad planira da prikuplja podatke i mišljenja nastavnika, roditelja i učenika, kako bi na kraju godine napravio trajniju politiku. Do tada, granica između onoga što je zvanično zabranjeno i onoga što se realno dešava u učionicama ostaje, u velikoj meri, stvar procene svake pojedinačne škole.
Podsetimo, Njujork je prošle godine uveo i potpunu zabranu korišćenja mobilnih telefona u školama, koju je potpisala guvernerka Keti Hokul – tako da nova AI regulativa nastavlja taj isti pravac gradske i državne politike prema tehnologiji u učionicama.