Колико би, у идеалном случају, требало да мама одсуствује с посла након што добије бебу? То је врло компликовано питање. У скандинавским земљама верују да је женама потребно више времена, док у Америци очекују да се мајке на посао врате врло брзо. Србија је ту, ако ћемо бити сасвим искрени, још прилично „великодушна“ – 11 месеци након порођаја мама остаје с бебом. Многи ће рећи да је то мало, ми ћемо се сложити, али у поређењу с многим западним земљама, код нас мама има више времена да буде с бебом пре него што ће морати да се врати на посао.
Али то није тема овог текста. Тема је једно друго питање, а то је утицај на децу – Да ли је за њих добро или лоше да се мама врати послу?
Било је покушаја да се на ово питање одговори научно и прецизно, али су резултати истраживања били сувише комплексни.
Једна студија показала је да су се деца из „добростојећих“ породица, а чије су се мајке вратиле на посао пре истека девет месеци од њиховог рођења, била суочена са успореним развојем у когнитивном смислу и у погледу понашања. Али онда, ту је и друга студија која је обухватила сиромашније мајке, а чија су деца заправо имала и академске и бенефите у смислу понашања ако би се њихове мајке раније вратиле на посао.
Ипак, прва поменута студија стара је више од 30, а друга 10 година. Од тада, свет се доста променио. Већи је број мајки које раде и које зарађују више, вртића је више, а и очеви су укљученији у одгој и родитељство.
Зато је група истраживача решила да зарони у неке свежије студије и да истраже каква је ситуација с децом рођеном после 2000. године. Да ли су та деца патила, била на губитку, академски и емоционално, кад би се њихове маме брзо након порођаја вратиле на посао?
Одговор је, изгледа, не.
Caitlin McPherran Lombardi са Бостонског колеџа објавила је две студије прошле године. Једну у магазину Child Development, о деци из Велике Британије и Аустралије, а другу у часопису Developmental Psychology, о америчкој деци. Студије су пратиле децу од рођења до поласка у школу. Укратко, закључак је: „Није пронађена негативна веза између ранијег повратка мајке на посао и дечјег развоја, било у академском или у домену понашања”, казала је Lombardi.
Ипак, појавиле су се одређене црвене лампице, да их тако назовемо. У неким случајевима, деца сиромашнијих мајки у Америци имала су користи од тога што би се њихове мајке раније вратиле на посао. Ово би могло бити због тога што је у сиромашнијим породицама од великог значаја тај додатни приход који мајка остварује, те то на неки начин ипак буде важније од тога да мајка остане дуже с дететом. С друге стране, када је реч о богатијим породицама, деца мајки која би се на посао вратила раније јесу имала неке негативне ефекте, у погледу понашања и академског развоја, премда не значајне.
Оно што је занимљиво јесте да ове три земље у којима су вршена истраживања имају потпуно различита правила за одсуство с посла због рођења детета. У Америци не постоји плаћено породиљско одсуство, а мајка може да узме 12 недеља НЕПЛАЋЕНОГ одсуства након порођаја и за то време јој је гарантовано да ће задржати посао. У Великој Британији женама је посао осигуран 39 недеља након рођења детета, а пуну плату имају шест недеља. У Аустралији мајке могу остати с бебом највише 18 недеља и за то време примаће – минималац.
Имајући све то у виду, није необично што се мајке у Америци врло брзо након порођаја враћају на посао, већина чак и пуно радно време. Али, многе убрзо реше да напусте посао јер је тешко ускладити породицу и каријеру уз тако малу бебу.
Све ово сугерише једну важно ствар – изузетно је битно да се женама омогући такав повратак на посао, који неће угрозити ни њихову каријеру ни породицу, на дуги рок. Познато је да су мајке, врло често, те које морају да брину о балансу каријере и породице. Повратак на посао након порођаја није им увек загарантован, а брига за егзистенцију је код већине мајки значајан фактор. И као да све то није довољно, кад се мајка малог детета врати на посао, она је та која стрепи од сваког дечјег вируса јер није лако саопштити шефу да опет морате на боловање. То онда, на неки начин, често значи да млада мама вероватно неће бити прва на списку за унапређење. То је оно што морамо да променимо.