Koliko bi, u idealnom slučaju, trebalo da mama odsustvuje s posla nakon što dobije bebu? To je vrlo komplikovano pitanje. U skandinavskim zemljama veruju da je ženama potrebno više vremena, dok u Americi očekuju da se majke na posao vrate vrlo brzo. Srbija je tu, ako ćemo biti sasvim iskreni, još prilično „velikodušna“ – 11 meseci nakon porođaja mama ostaje s bebom. Mnogi će reći da je to malo, mi ćemo se složiti, ali u poređenju s mnogim zapadnim zemljama, kod nas mama ima više vremena da bude s bebom pre nego što će morati da se vrati na posao.
Ali to nije tema ovog teksta. Tema je jedno drugo pitanje, a to je uticaj na decu – Da li je za njih dobro ili loše da se mama vrati poslu?
Bilo je pokušaja da se na ovo pitanje odgovori naučno i precizno, ali su rezultati istraživanja bili suviše kompleksni.
Jedna studija pokazala je da su se deca iz „dobrostojećih“ porodica, a čije su se majke vratile na posao pre isteka devet meseci od njihovog rođenja, bila suočena sa usporenim razvojem u kognitivnom smislu i u pogledu ponašanja. Ali onda, tu je i druga studija koja je obuhvatila siromašnije majke, a čija su deca zapravo imala i akademske i benefite u smislu ponašanja ako bi se njihove majke ranije vratile na posao.
Ipak, prva pomenuta studija stara je više od 30, a druga 10 godina. Od tada, svet se dosta promenio. Veći je broj majki koje rade i koje zarađuju više, vrtića je više, a i očevi su uključeniji u odgoj i roditeljstvo.
Zato je grupa istraživača rešila da zaroni u neke svežije studije i da istraže kakva je situacija s decom rođenom posle 2000. godine. Da li su ta deca patila, bila na gubitku, akademski i emocionalno, kad bi se njihove mame brzo nakon porođaja vratile na posao?
Odgovor je, izgleda, ne.
Caitlin McPherran Lombardi sa Bostonskog koledža objavila je dve studije prošle godine. Jednu u magazinu Child Development, o deci iz Velike Britanije i Australije, a drugu u časopisu Developmental Psychology, o američkoj deci. Studije su pratile decu od rođenja do polaska u školu. Ukratko, zaključak je: „Nije pronađena negativna veza između ranijeg povratka majke na posao i dečjeg razvoja, bilo u akademskom ili u domenu ponašanja”, kazala je Lombardi.
Ipak, pojavile su se određene crvene lampice, da ih tako nazovemo. U nekim slučajevima, deca siromašnijih majki u Americi imala su koristi od toga što bi se njihove majke ranije vratile na posao. Ovo bi moglo biti zbog toga što je u siromašnijim porodicama od velikog značaja taj dodatni prihod koji majka ostvaruje, te to na neki način ipak bude važnije od toga da majka ostane duže s detetom. S druge strane, kada je reč o bogatijim porodicama, deca majki koja bi se na posao vratila ranije jesu imala neke negativne efekte, u pogledu ponašanja i akademskog razvoja, premda ne značajne.
Ono što je zanimljivo jeste da ove tri zemlje u kojima su vršena istraživanja imaju potpuno različita pravila za odsustvo s posla zbog rođenja deteta. U Americi ne postoji plaćeno porodiljsko odsustvo, a majka može da uzme 12 nedelja NEPLAĆENOG odsustva nakon porođaja i za to vreme joj je garantovano da će zadržati posao. U Velikoj Britaniji ženama je posao osiguran 39 nedelja nakon rođenja deteta, a punu platu imaju šest nedelja. U Australiji majke mogu ostati s bebom najviše 18 nedelja i za to vreme primaće – minimalac.
Imajući sve to u vidu, nije neobično što se majke u Americi vrlo brzo nakon porođaja vraćaju na posao, većina čak i puno radno vreme. Ali, mnoge ubrzo reše da napuste posao jer je teško uskladiti porodicu i karijeru uz tako malu bebu.
Sve ovo sugeriše jednu važno stvar – izuzetno je bitno da se ženama omogući takav povratak na posao, koji neće ugroziti ni njihovu karijeru ni porodicu, na dugi rok. Poznato je da su majke, vrlo često, te koje moraju da brinu o balansu karijere i porodice. Povratak na posao nakon porođaja nije im uvek zagarantovan, a briga za egzistenciju je kod većine majki značajan faktor. I kao da sve to nije dovoljno, kad se majka malog deteta vrati na posao, ona je ta koja strepi od svakog dečjeg virusa jer nije lako saopštiti šefu da opet morate na bolovanje. To onda, na neki način, često znači da mlada mama verovatno neće biti prva na spisku za unapređenje. To je ono što moramo da promenimo.