У протеклој години сведоци смо да је у бројним школама широм Србије повећан број дисциплинских поступака против наставника. Атмосфера притисака, у којој се реакције запослених на дуготрајне проблеме у наставном процесу често тумаче као дисциплинске повреде, довела је до тога да се многим наставницима изричу новчане казне. Оне се у пракси некада спроводе већ по „коначности“ решења унутар школе, без чекања судске контроле. Такав приступ је не само неправичан, већ и правно дискутабилан.
Разлика између коначности и правноснажности
У домаћем праву, нарочито у области радних односа, мора се правити јасна разлика између појма коначности и правноснажности. Коначност значи да су унутрашња правна средства у оквиру послодавца исцрпљена (нпр. да је школски одбор, у двокружном и другостепеном поступку, одлучио по жалби). Правноснажност, међутим, наступа тек када више нема могућности да акт буде побијен пред судом, или када је судски поступак окончан.
Управо судска заштита представља кључни механизам контроле арбитрарних одлука послодаваца. Ако се казна може извршавати већ по коначности, судска заштита губи свој превентивни карактер и своди се на накнадно „исправљање штете“. То није у складу са сврхом института правног лека.
Карактер новчане казне
Новчана дисциплинска казна има двојаку природу:
– с једне стране је санкција за радну повреду,
– а с друге стране је директан удар на зараду запосленог.
Зарада има уставни статус – то је имовинско право заштићено Уставом, које ужива појачану правну сигурност. Уставни суд је више пута наглашавао да умањење зараде мора бити законито и оправдано. Ако се извршење дозволи без правноснажности, наставник бива кажњен и лишен дела зараде на основу акта који може бити оборен. То практично значи да је санкција извршена пре него што је постало извесно да ли је уопште законита.
Судска пракса и њене последице
Тачно је да постоји судска пракса која толерише извршење по коначности, уз образложење да ће у случају успеха у спору запослени имати право на повраћај новца. Но, поставља се питање: да ли је такво тумачење правно исправно?
Повраћај пара у будућности не отклања повреду у тренутку када је наставнику незаконито умањена плата. Тај период у коме је запослени био лишен дела својих примања јесте реалан облик штете, јер зарада служи за текуће животне потребе. Осим материјалне, ту је и нематеријална штета: губитак угледа, осећај неправде и ослабљено поверење у институције. Суштина правне сигурности је у томе да се овакве повреде унапред спрече, а не да се ретроактивно ублажавају.
Аргументи против извршења пре правноснажности
Начело правне сигурности: запослени мора знати да му зарада неће бити умањена док не постоји коначан судски епилог.
Заштита уставног права на зараду: зарада се може ограничити само на основу правноснажне и законите одлуке.
Превентивна функција судске заштите: сврха тужбе није да накнадно враћа новац, већ да спречи незакониту санкцију.
Ризик злоупотреба: ако је довољна коначност унутар установе, директор или школски одбор имају моћ да наставника моментално финансијски кажњавају, а да судска контрола стигне тек после више месеци или година.
Шири контекст у просвети
У условима у којима наставници већ трпе бројне притиске – од организационих до друштвених – овакво тумачење додатно угрожава њихову професионалну сигурност. Новчане казне, примењене пре правоснажности, делују као средство застрашивања, јер се економски ударац осети одмах, а правна заштита траје дуго. Уместо да буду механизам дисциплине, оне постају инструмент притиска.
Правно и правично гледано (а код нас се често понављају ничим утемељене флоскуле да правно није исто што и праведно, што је апсурд, јер се таквим схватањем пориче сама суштина права), новчане дисциплинске казне према наставницима не би смеле да се примењују пре правоснажности одлуке, односно пре завршетка судског спора. Извршење по пукој коначности у школи није довољно, јер доводи до повреде уставних и законских права запослених. Ако већина дисциплинских поступака у школама данас почиње због притисака и конфликата, онда је утолико важније да се обезбеди јасна и строга гаранција: ниједна новчана казна не може погодити наставника док суд не каже последњу реч.
Аутор је проф. српског језика и књижевности из Бора