Глаголи шеровати, постовати, скајповати, аплоудовати, даунлоудовати, стримовати, скриншотовати, скроловати – за младе, „рођене” уз компјутер, нису нарочита новина, али су зато за времешне просветне раднике права главоломка.
Кад поруке почну да се нижу, наставницима треба подоста времена да протумаче о чему је реч, а разумевање им, кажу, додатно отежава употреба новокомпонованих скраћеница, попут нзм – не знам, нмг – не могу, врв – вероватно, поз/поy – поздрав, ннц – нема на чему, к – ОК/ у реду или омг/омб – о мој боже.
Као што је некада српски био крцат германизмима и галицизмима, тако данас њиме суверено влада језик глобализације – енглески. Како се домаћи лексичари, за разлику од, рецимо, хрватских, нису бавили стварањем иначица за позајмљене термине, школарци се сналазе како знају и умеју, све у намери да комуникација буде што сажетија, па самим тим и бржа. Тако су настале конструкције:
„Четнуо сам вам” (одговорио сам вам у преписци на друштвеној мрежи);
„Је л’ и сутра зумујемо?” (да ли и сутра за наставу користимо Zoom апликацију);
„Сад ћу да се џоинујем миту” (сад ћу се придружити састанку на платформи „Google meet”);
„Ја ћу да ливнем” (напуштам онлајн час);
„Адмитујте га да уђе” (употребите опцију адмит, у значењу „прихватити” да би могао присуствовати часу, што се може упоредити са класичном прозивком);
„Спао сам са мита, нестала ми струја” (не могу да пратим наставу, нестала ми струја);
„Наставнице, много багујете” (испрекидано се чујете због слабијег протока интернета);
„Наставниче, мјутовани сте, анмјутујте” (наставниче, не чујете се, укључите звук);
„Не могу да субмитујем, послаћу вам мејл кад будем лог ин!” (не могу да доставим/предам документ, послаћу га кад се прикључим на интернет);
„Зум му се крешовао” (Зум је престао да ради, избацио га је) и многи други.
Комшије раде другачије
Браћа Хрвати не само што се годинама труде да туђицама нађу замену, већ ауторе најбољих решења и награђују. А ево како гласе неки њихови предлози: скриншотовање – прекликање, бренд – ознак, пандемија – велепошаст, коморбидитет – суболест, респиратор – дишник или дисајник, локдаун – друштвостај или обуставка, самоизолација – самоосама, њузлетер – новосник, регенератор – обновник, табу – забрањеница, коректор – пребрисач или пребрисник, бекстејy – запозорје, велнес – опуштаоница, флоскула – испразница.
Док су неки од израза које користе већ одомаћени, те их није нужно пуритански протеривати зарад чистоте српског језика (нпр. конектовати), има и оних, сматрају наставници, који су потпуно непотребни с обзиром на постојећи фонд речи сличног или истог значења: синовати (погледати, видети), џоиновати (придружити се), шеровати (поделити), постовати (објавити, поставити). С друге стране, не треба пренебрегнути да је сијасет оних које није тако лако превести, посебно када, након што их „увеземо”, добију специфично значење.
У мору таквих кованица, неретко на мети критика, једна је побрала симпатије. То је гучионица, скраћено од Гугл учионица, па није искључено да ће постати нови тренд међу школарцима и њиховим предавачима.
Аутор: Слађана Милачић
Извор: Дневник