Izmenama pravilnika uvodi se nova usluga socijalne zaštite – inkluzivni pratilac, namenjena osobama sa invaliditetom i nakon završetka školovanja. Sašenka Mitrović iz Udruženja „Dečje srce“ i Ana Knežević iz Udruženja „Evo ruka“ za RTS ističu da se time popunjava dugogodišnja praznina u sistemu, ali upozoravaju da će primena zavisiti od lokalnih samouprava i njihove spremnosti da izmene propise i obezbede novac.
Korisnici usluge ličnog pratioca do sada su pravo na tu vrstu podrške gubili završetkom školovanja, iako njihova potreba za pomoći nije prestajala. Novi pravilnik trebalo bi da omogući kontinuitet podrške kroz uslugu inkluzivnog pratioca.
Sašenka Mitrović iz Udruženja „Dečje srce“ kaže da je nova usluga namenjena upravo mladima koji izlaze iz obrazovnog sistema i koji su do sada ostajali bez odgovarajuće pomoći.
„Kada završe školovanje, prestaje i njihovo pravo na ličnog pratioca deteta i oni ostaju nepokriveni. Inkluzivni pratilac treba da popuni upravo taj vakuum“, objašnjava Mitrovićeva.
Prema njenim rečima, ključno je da se prepozna da je osobama sa smetnjama u razvoju podrška potrebna tokom čitavog života, a ne samo dok traje njihovo formalno obrazovanje.
„Njima je potrebna kontinuirana, a često i 24-časovna podrška. Izlaskom iz jednog sistema i prelaskom u drugi njihova potreba za pomoći ne prestaje“, ističe Mitrovićeva.
Dodaje da nove usluge socijalne zaštite ne pomažu samo korisnicima, već i njihovim porodicama, koje su godinama izložene velikom fizičkom, psihičkom i finansijskom opterećenju.
„Porodica je njihov osnovni oslonac, ali su to porodice iscrpljene dugogodišnjom brigom i negom. Uvođenjem novih usluga osnažuje se i osoba sa invaliditetom, ali i čitava porodica“, navodi Mitrovićeva.
Ko može da bude lični pratilac
Govoreći o tome ko može biti lični pratilac, Mitrovićeva naglašava da kandidat mora biti punoletan, zdravstveno sposoban za rad sa decom i da prođe akreditovani program obuke.
Neophodne su i potvrde nadležnih organa da osoba nije osuđivana i da se protiv nje ne vodi krivični postupak.
Ipak, kako ističe, formalni uslovi nisu dovoljni.
„Lični pratilac pre svega mora da bude dobar čovek, da ima empatiju, senzibilitet i istinsku potrebu da pomogne drugom. Važno je da porodica bude sigurna i spokojna kada je njihovo dete sa pratiocem“, naglašava Mitrovićeva.
„Najteže je bilo kada je usluga prekinuta“
Ana Knežević iz Udruženja „Evo ruka“, čiji sin ima višestruke smetnje, kaže da je njena porodica uslugu ličnog pratioca koristila pet ili šest godina, od osnovne do završetka srednje škole.
Iako je podrška tokom školovanja bila dragocena, najjači utisak, kako navodi, ostavio je trenutak kada je usluga prekinuta.
„Više mi je u sećanju ono što se dogodilo kada je usluga prestala. Velika je nepravda da dete i porodica ostanu potpuno bez podrške onog trenutka kada se završi srednja škola“, kaže Kneževićeva.
Napominje da je reč o mladima sa intelektualnim teškoćama, višestrukim smetnjama ili autizmom, koji često ne ispunjavaju uslove za personalnu asistenciju.
Ta usluga je, objašnjava, prevashodno namenjena osobama sa telesnim invaliditetom koje mogu samostalno da donose odluke.
„Moj sin je personalnog asistenta dobio tek tri godine nakon završetka srednje škole. Tek kada smo ponovo dobili podršku, videli smo koliko nam je nedostajala“, ističe Kneževićeva.
Nove usluge, male domske zajednice i stanovanje uz podršku
Prema njenim rečima, izmenama pravilnika uvode se i druge važne novine, među kojima su male domske zajednice i izmene pravila u oblasti samostalnog stanovanja uz podršku.
Ranije je podrška za stanovanje bila vremenski ograničena čak i za osobe koje zbog stepena invaliditeta nikada neće moći u potpunosti da se osamostale.
„Sada je važno što je prepoznato da se podrška ne može jednostavno prekinuti osobama kojima će biti potrebna čitavog života“, kaže Kneževićeva.
Ističe da pravilnik o minimalnim standardima ima ključnu ulogu, jer bliže definiše primenu Zakona o socijalnoj zaštiti.
„Ne možemo da se pozivamo samo na zakon ako pravilnikom nisu jasno utvrđeni uslovi i standardi za pružanje usluga. Usvojene izmene su veliki iskorak i u njihovoj izradi učestvovali su i roditelji i stručnjaci“, navodi Kneževićeva.
Primena zavisi od gradova i opština
Iako je usvajanje izmena važan korak, Kneževićeva upozorava da nove usluge neće automatski biti dostupne u svim delovima Srbije. Pravilnik se donosi na republičkom nivou, dok su za organizovanje i finansiranje većine usluga socijalne zaštite nadležne lokalne samouprave.
„Svaka lokalna samouprava mora da izmeni svoju odluku o pravima i uslugama socijalne zaštite. Tek tada usluga može zaista da počne da se primenjuje“, ističe Kneževićeva.
Prema njenim rečima, predstoji dug put od usvajanja pravilnika do trenutka kada će inkluzivni pratilac biti dostupan korisnicima u svim gradovima.
„Očekujemo probleme i otpore na lokalnom nivou, jer će gradovi i opštine morati ponovo da raspodele svoje budžete i da deo novca usmere na usluge koje su ovim porodicama neophodne“, naglašava Kneževićeva.
Izvor: RTS