Први резултати уписа у средње школе показују да је у односу на претходну годину неопходан број бодова за упис, зависно од школе и града, пао за два до 10 поена (посебно на друштвеном смеру), а у неким екстремним случајевима за 15, 20, па и више бодова.
Према новом систему бодовања, од максималних 100 поена, ученици су на основу успеха из основне школе могли да добију до 60 бодова, а још 40 су могли да освоје на малој матури. Ранијих година на снази је било правило да се 70 бодова добија на основу успеха из основне школе, а 30 на матури.
Нови систем драстично је променио слику уписа, посебно међу гимназијалцима. Број бодова потребних малим матурантима за упис чак и у елитне гимназије ове године био је доста мањи него претходне, па су шансу да упишу популарне школе добили и они који су имали слабији успех у основној школи, али су добро урадили тестове мале матуре.
Тако је, на пример, за друштвено-језички смер Друге крагујевачке гимназије ове године за упис било потребно 15 бодова мање у односу на 2017, док су суботичку гимназију „Светозар Марковић“ матуранти могли да упишу са чак 23 поена мање.
Нешто мање разлике, али веома упечатљиве, забележене су у престоничким веома траженим школама попут Треће и Четрнаесте гимназије, које су раније биле недоступне и вуковцима. Најневероватнији податак је, ипак, да је за Тринаесту београдску гимназију, која важи за једну од две-три најтеже у престоници, била потребна 34 бода мање. Кандидат за природно-математички смер који је најмање поена остварио и уписан је у ову гимназију имао је само 58,97 бодова (лане 93). Да ствар буде још чуднија, чак нису попуњена ни сва места.
Директорка Четрнаесте београдске гимназије Марија Милетић сматра да је нови систем бодовања праведнији, те да су храбрији кандидати успевали да упишу школу коју желе.
– Важно је да тест, без обзира на врсту бодовања, протекне што регуларније и да деца, сходно својим интересовањима, аплицирају у школе које желе. Променом система бодовања створена је пометња у попуњавању листа жеља. Родитељи и деца су се обично придржавали информатора и поредили конкурсе од прошле године, те им је било тешко да испројектују праву ситуацију – објашњава Милетићева.
Други разлог је, како тврди директорка, резултат теста на малој матури.
– Тестови су лошије урађени, као што смо сви могли да видимо, што је направило разлику међу децом. Али, то је исправно јер је и поента да ученици покажу своје знање на тесту – каже наша саговорница.
Александар Пајић, помоћник министра просвете за средње образовање и образовање одраслих, рекао је да су на малој матури остварени “врхунски резултати”.
Он је рекао да је 98 одсто ученика распоређено по школама, да је 86 одсто ученика распоређено по прве три жеље за средње школе, а да је 64 одсто ученика уписало средње школе по првој жељи.
– Ретке су године када такве резултате имамо и они су знатно бољи него претходне године, односно можемо закључити да су мали матуранти и њихови родитељи који заједничнки попуњавају листу жеља ове године били потпуно реални и то се види по резултатима – рекао је Пајић.
Пајић додаје да 1.594 ученика нису успела да упишу ниједну од својих 20 жеља у првом уписном кругу и за њих је предвиђен други уписни круг у којем је доступно нешто више од 8.000 места, од којих 2.445 на трогодишњим програмима и 4.701 на четворогодишњим.
Теже до куварског смера
Ретке су школе у којима је ове године за „прелазак црте“ било потребно више бодова него лане. Такав је случај рецимо био за смер кувара у Угоститељској школи у Београду.
Праг уписа снижен је и у школама које имају посебан систем уписа, као што су Спортска или Математичка гимназија. За Спортску је ове године било потребно шест бодова мање, а за Математичку, која има специфичан систем бодовања, уместо прошлогодишњих 274,50 поена било је потребно 257,30.
Аутор Сузана Луковић
Извор: Блиц