Osmi razred osnovne škole školske 2017/2018. godine završiće 71.661 učenik, dok u srednjim školama ima mesta za 76.064 đaka, pa je broj slobodnih mesta veći za 6,14 odsto od broja učenika koji će završiti osnovnu školu.
Ministarstvo podseća da će od naredne školske godine biti uvedeni novi profili:
Elektrotehničar za informacione tehnologije, Tehničar za lovstvo i ribarstvo, Tehničar grejanja i klimatizacije, Livački kalupar, Brodomonter, Elektromonter mreža i postrojenja, Operater osnovnih građevinskih radova, Operater u prehrambenoj industriji, Cvećar – vrtlar, Elektrotehničar računara, Elektrotehničar energetike.
Uvode se i profili: Vozač motornih vozila, Tehničar drumskog saobraćaja, Turističko-hotelijerski tehničar, Građevinski tehničar i Tehničar za kompjutersko upravljanje mašina.
Obrazovni profil Turističko-hotelijerski tehničar zameniće dosadašnji obrazovni profil Turistički tehničar, obrazovni profil Građevinski tehničar zameniće obrazovni profil Građevinski tehničar za niskogradnju, dok će obrazovni profil Tehničar za kompjutersko upravljanje mašina zameniti dosadašnji obrazovni profil Tehničar za kompjutersko upravljanje, navodi se u saopštenju.
Od naredne školske godine u septembru učenici gimnazija će birati dva od šest ponuđenih izbornih programa, što znači da će nedeljno pohađati dva školska časa više.
Cilj ovih izmena u nastavnim planovima i programima je da učenici usvoje kritičko mišljenje, da ne uče gradivo napamet, da povezuju činjenice iz više predmeta, da se sretnu sa preduzetništvom i timskim radom.
S novom školskom godinom stižu:
- Jezik, mediji i komunikacija
- Pojedinac, grupa i društvo
- Zdravlje i sport
- Obrazovanje za održivi razvoj
- Umetnost i dizajn
- Primenjene nauke
U drugoj godini gimnazijalci mogu da nastave da pohađaju iste predmete, ali mogu da izaberu i dva nova programa ukoliko su se njihova interesovanja promenila. Kada završe drugu godinu, učenici biraju nova dva, od ukupno 9 programa, koja će učiti u trećoj i četvrtoj godini.
Praksa za gimanzijalce
Od septembra gimnazijalce očekuje praksa sa akcentom na prirodne nauke. Fizika, hemija ili biologija će se ubuduće učiti u laboratorijama, što znači da će biti uveden povećan broj časova zbog vežbi.
U srednjim stručnim školama će se i dalje raditi na dualnom obrazovanju i povezivanju škola sa privrednim subjektima
Prevodimo gimnazije u „stručne“škole.Zašto ih imenuju gimnazijama,nek se zovu informatika,fizika,jezici…….po čemu gimnazije šlepaju „smer informatika i sl.“.Nek otvore uspešna odeljenja „van gimnazija“ sa tim nazivima.
„Stručne“i „nestručne“ili obične gimnazije?Zar gimnazije nemaju svoj „status“.Zašto neko ne zaustavi ovo.Gde su forumi….ili svi preživljavaju al trenutno.Izgubilo se opšte obrazovanje a specijalni predmeti održe se u 2generacije i prođe im „moda,aktuelnost,prioritet“,jer su u startu neodrživi programi.
Ni do sad gimnzije nisu ličile ni na šta, a posle uvođenja dva nova časa totalnih besmislica, dođe mi žao budućih prvaka, svaki dan po sedam i više časova, bravo za ministra.
Totalna glupost,umesto da se postojeći program gimnazije reformiše i unapredi zatrpava se nečim novim i nejasnim.Još uvek se ne zna šta je sadržaj tih paketa niti ko će izvoditi to ludilo.
„Drustvo i zakoni“ su obavezan predmet za sve na Zapadu, a „Jezik, mediji i komunikacije“ se vecim delom obradjuju u maternjem jeziku, a jednim delom u obaveznom predmetu za sve „Kultura“ (dakle multidisciplinarno). Izborni premdeti kao i profil biraju deca pa u zavisnosti od izbora predmeta moguce je uzeti i dupli profil. I to nisu nikakvi programi po principu cas hocu, cas necu, pa u skladu sa interesovanjima i kadrovskim potencijalima pro forme. Ne moze tu da se govori o kadrovskim potencijalima, vec kvalitetna nastava i reforma zahteva i kadrovske promene. Zvuci kao „videla zaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu“.
Stručni komentar,sigurno radite u gimnaziji jer povezujete oblasti imate i predlog za kadrovske promene po sistemu 10 nastavnika radi sa po 10%(u radnom su odnosu,procenat nebitan!)
Hvala na komplimentu. Nisam strucnjak i ne radim u skoli, samo zivim u drugom realnijem sistemu, bacim povremeno pogled na decje knjige, odem na neki roditeljski, ponekad pogledan novosti na skolskom sajtu, cujem poneku decju pricu i imam zdravu logiku da brzo pohvatam i shvatim sustinu i point. Zato uvek imam realan odgovor na neko „zasto“ i „kako“. Navescu vam jedan primer kako funkcionise predmet „Drustvo i zakoni“…..Tema „Zakoni“. Deca prvo moraju da se upoznaju sa zakonima (upoznavanje ne znaci da nauce da deklemuju zakone, vec da nauce da ih primene), potom imaju test ….. raznorazne situacije i primeri da pronadju sta nije u skladu sa zakonom pozivajuci se na zakon. A potom se dele u grupe (njih 6-7 u grupi) dobijaju zadatak – proces i uloge ( „tema“- pokusaj ubistva u gril-kafeu prosipanjem vrelog ulja u lice….u pitanju su asocijalne osobe, osumnjiceni, svedoci, advokat, tuzilac ). Moraju sami da napisu skript (pojedinacno podele sta ce ko, pa se onda okupe da sve zajednicki oblikuju), da priloze dokazni materijal (slike, sminka „opekotine“ i sl.), a potom i komad da izvedu. Naravno u svakoj grupi se nalazi i neko ko pohadja teatar klas i ko je „direktor rezije“. Onda se komad u trajanju od 15min izvodi ispred razreda i ocenjuju ga kako druga deca, tako i nastavnik….ocene ne odstupaju previse, a najvisa ocena je bila 7,8 u skali od 1-10. Sto se tice predmeta „Jezik, mediji i komunikacije” u pitanju su argumentovane analize na osnovu postojecih izvora na razlicite zadate teme. Primeri …. „Pusenje- ko je kriv?“ (vlada, proizvodjaci ili konzumenti), „Doniranje organa za i protiv“ ili pak istorijska tema „Konflikt Izrael-Palestina“. Dakle teme su drustveno-politicke i taj esej/feljton/izvestaj/kolumna kako god ga nazvali ili koju god formu imao ima zadat broj reci i ne sme biti ni za ni protiv, vec argumentovana analiza. Dakle takve predmete moze predavati u kombinaciji neki visak iz biblioteke ili neki istoricar. Neku ekonomiju i mikroekonomiju sigurno ne. Norma od 10% …. to otprilike znaci da je to na pr. neki nastavnik istorije koji predaje samo jednom odeljenju. Zakonski mora da se propise minimalna i maksimalna normu ( minimalna mozda 50% od maksimalne sa mogucnoscu dopune u drugoj skoli ili prilikom ove vrste reforme kadrovskim popunjavanjem ). Za nekog u tom slucaju sigurno nece biti mesta. Dakle nema tu pre svega potrebe za izmisljanjem 6 novih predmeta …. tri su sasvim dovoljna….pod pretpostavkom da je ekonomija obavezan predmet za sve najmanje 1-2 godine. Ja govorim o gimnaziji. Ovaj program nije naravno svakom namenjen i u nizim nivoima je to sve jednostavnije i manje zahtevnije.