Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете, истакла је недавно да родитељи бескрајно воле своју децу, али да често немају објективан угао гледања, те да разредне старешине имају све већу улогу јер, иако не могу да познају у душу сваког од 30 ученика у одељењу, познају 4 различита типа деце:
- просечну децу,
- децу која су повучена у себе,
- децу која су врло отворена,
- децу која су склона прављењу и неких инцидентних ситуација.
– (Разредне старешине) Мораће да имају различит приступ према родитељима свих тих категорија. Због тога смо сматрали да су неопходни и награда и то минимално повећање финансија које добијају разредне старешине у процесу награђивања – рекла је министарка Ђукић Дејановић.
Разредни прави досијее ђака
Борко Петровић, професор енглеског језика и књижевности из Параћина који је проглашен за најбољег наставника на свету, каже за “Блиц” је то што је министарка најавила новина, али да то не значи да људи разредне старешине не раде добро посао.
– Раније су неке ствари биле на бази добре воље, сада су и обавезне. Старешине ће имати обавезу да чешће и транспарентније прате шта се дешава са ученицима, да шаљу извештаје и практично праве досијее – каже Петровић.
Петровић сматра да овакве одлуке долазе после масовног убиства у ОШ “Владислав Рибникар” и да је због тога је притисак и обавеза која је на старешинама далеко већа.
. Није увек свако дете добро уклопљено и у сваком одељењу имате децу која нису добро прихваћена. Она су повучена или екстровертна. Ово видим као неки сигнал да се више бавимо децом, да се деца осећају прихваћенима, да буду свесна да је у реду да буду различити – каже Петровић.
Колико год ова идеја била добра, Петровић каже да остаје да се види како ће изгледати у пракси, јер је велики проблем у комуникацији са родитељима како им рећи да постоји проблем са њиховим дететом.
– Замислите када дође родитељ којем морате да саопштите да му је дете проблематично и да га приволите да буде део решења, а не проблема. Ми имамо семинаре, вежбамо и те технике активног слушања. Све колеге теоретски знају како би требало да се поступа, али у пракси је то изазовно, с обзиром на то да је тешко спустити лопту и сујету, и уверити родитеље да радите заједно за добробит његовог детета – каже Петровић за “Блиц”.
Бројчано оцењивање владања
Дарко Егер, директор новобеоградске ОШ “Кнегиња Милица”, каже за “Блиц” да је на разредним старешинама одувек велика одговорност, а да је сада још већа.
– Одељенски старешина најбоље познаје одељење којим руководи из простог разлога јер је свакодневно у комуникацији са родитељима, децом и колегама. Он је први извор информација о породици, о односу породице према школи, детета према школи, настави, другим колегама и другој деци – каже Егер.
Егер се осврнуо на допис који је Министарство просвете школама послало 11. децембра, а у којем је објашњено како оцењивати владање ђака.
– Ново је то што ће бројчано оцењивање владања проистећи из досадашњег изрицања васпитно-дисциплинских мера. Претходно формативно праћење владања је било највише везано за одељенског старешину који је био у обавези да при доношењу оцене узме у обзир све што је записано у електронском дневнику – каже Егер.
Егер каже да је нова мера одлична и да се деца већ распитују коју ће оцену имати из владања.
– Ова оцена је сада бројчана и улазиће у просек од другог разреда. На основу тих оцена, али и општег понашања детета, разредни је дужан да активира психолога и педагога, али и родитеље, јер се без непосредног контакта са родитељима не може ништа конкретно решити – каже директор Егер.
Психолог: „Тешко је поделити дечју личност“
Мирјана Марковић, психолошкиња из Центра за дечју психологију, каже за „Блиц“ да разредне старешине које су готово свакодневно са децом могу да примете како се и зашто деца понашају тако како се понашају.
– Велики је терет на наставницима и учитељима, јер сам сигурна да ће бити тешко да добију потребну едукацију за овакав начин рада где оцењују понашање ученика. Наставник мора да се едукује како би успео да препозна шта неко понашање детета значи. С друге стране, имате децу која се различито понашају у школи и код куће, па то како се дете понаша у школи не мора бити права слика о њему – каже Мирјана Марковић.
Мирјана Марковић истиче да се у школама у Србији мења све, али да начин учења остаје исти и да га је потребно модернизовати.
– Родитељи имају толико обавеза око учења с децом и код куће, а то данашњој деци не одговара јер не могу све да постигну. Тешко је и наставницима када родитељима морају да саопште неке вести, поготово ако им је дете проблематично. На наставницима је највећи притисак, јер ако је у одељењу тридесеторо деце, ту је 60 родитеља којима је потребно саопштити вести о њиховој деци које им се често не морају допасти – каже психолог Мирјана Марковић.
Извор: Блиц
Напишите одговор