Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, istakla je nedavno da roditelji beskrajno vole svoju decu, ali da često nemaju objektivan ugao gledanja, te da razredne starešine imaju sve veću ulogu jer, iako ne mogu da poznaju u dušu svakog od 30 učenika u odeljenju, poznaju 4 različita tipa dece:
- prosečnu decu,
- decu koja su povučena u sebe,
- decu koja su vrlo otvorena,
- decu koja su sklona pravljenju i nekih incidentnih situacija.
– (Razredne starešine) Moraće da imaju različit pristup prema roditeljima svih tih kategorija. Zbog toga smo smatrali da su neophodni i nagrada i to minimalno povećanje finansija koje dobijaju razredne starešine u procesu nagrađivanja – rekla je ministarka Đukić Dejanović.
Razredni pravi dosijee đaka
Borko Petrović, profesor engleskog jezika i književnosti iz Paraćina koji je proglašen za najboljeg nastavnika na svetu, kaže za “Blic” je to što je ministarka najavila novina, ali da to ne znači da ljudi razredne starešine ne rade dobro posao.
– Ranije su neke stvari bile na bazi dobre volje, sada su i obavezne. Starešine će imati obavezu da češće i transparentnije prate šta se dešava sa učenicima, da šalju izveštaje i praktično prave dosijee – kaže Petrović.
Petrović smatra da ovakve odluke dolaze posle masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar” i da je zbog toga je pritisak i obaveza koja je na starešinama daleko veća.
. Nije uvek svako dete dobro uklopljeno i u svakom odeljenju imate decu koja nisu dobro prihvaćena. Ona su povučena ili ekstrovertna. Ovo vidim kao neki signal da se više bavimo decom, da se deca osećaju prihvaćenima, da budu svesna da je u redu da budu različiti – kaže Petrović.
Koliko god ova ideja bila dobra, Petrović kaže da ostaje da se vidi kako će izgledati u praksi, jer je veliki problem u komunikaciji sa roditeljima kako im reći da postoji problem sa njihovim detetom.
– Zamislite kada dođe roditelj kojem morate da saopštite da mu je dete problematično i da ga privolite da bude deo rešenja, a ne problema. Mi imamo seminare, vežbamo i te tehnike aktivnog slušanja. Sve kolege teoretski znaju kako bi trebalo da se postupa, ali u praksi je to izazovno, s obzirom na to da je teško spustiti loptu i sujetu, i uveriti roditelje da radite zajedno za dobrobit njegovog deteta – kaže Petrović za “Blic”.
Brojčano ocenjivanje vladanja
Darko Eger, direktor novobeogradske OŠ “Kneginja Milica”, kaže za “Blic” da je na razrednim starešinama oduvek velika odgovornost, a da je sada još veća.
– Odeljenski starešina najbolje poznaje odeljenje kojim rukovodi iz prostog razloga jer je svakodnevno u komunikaciji sa roditeljima, decom i kolegama. On je prvi izvor informacija o porodici, o odnosu porodice prema školi, deteta prema školi, nastavi, drugim kolegama i drugoj deci – kaže Eger.
Eger se osvrnuo na dopis koji je Ministarstvo prosvete školama poslalo 11. decembra, a u kojem je objašnjeno kako ocenjivati vladanje đaka.
– Novo je to što će brojčano ocenjivanje vladanja proisteći iz dosadašnjeg izricanja vaspitno-disciplinskih mera. Prethodno formativno praćenje vladanja je bilo najviše vezano za odeljenskog starešinu koji je bio u obavezi da pri donošenju ocene uzme u obzir sve što je zapisano u elektronskom dnevniku – kaže Eger.
Eger kaže da je nova mera odlična i da se deca već raspituju koju će ocenu imati iz vladanja.
– Ova ocena je sada brojčana i ulaziće u prosek od drugog razreda. Na osnovu tih ocena, ali i opšteg ponašanja deteta, razredni je dužan da aktivira psihologa i pedagoga, ali i roditelje, jer se bez neposrednog kontakta sa roditeljima ne može ništa konkretno rešiti – kaže direktor Eger.
Psiholog: „Teško je podeliti dečju ličnost“
Mirjana Marković, psihološkinja iz Centra za dečju psihologiju, kaže za „Blic“ da razredne starešine koje su gotovo svakodnevno sa decom mogu da primete kako se i zašto deca ponašaju tako kako se ponašaju.
– Veliki je teret na nastavnicima i učiteljima, jer sam sigurna da će biti teško da dobiju potrebnu edukaciju za ovakav način rada gde ocenjuju ponašanje učenika. Nastavnik mora da se edukuje kako bi uspeo da prepozna šta neko ponašanje deteta znači. S druge strane, imate decu koja se različito ponašaju u školi i kod kuće, pa to kako se dete ponaša u školi ne mora biti prava slika o njemu – kaže Mirjana Marković.
Mirjana Marković ističe da se u školama u Srbiji menja sve, ali da način učenja ostaje isti i da ga je potrebno modernizovati.
– Roditelji imaju toliko obaveza oko učenja s decom i kod kuće, a to današnjoj deci ne odgovara jer ne mogu sve da postignu. Teško je i nastavnicima kada roditeljima moraju da saopšte neke vesti, pogotovo ako im je dete problematično. Na nastavnicima je najveći pritisak, jer ako je u odeljenju tridesetoro dece, tu je 60 roditelja kojima je potrebno saopštiti vesti o njihovoj deci koje im se često ne moraju dopasti – kaže psiholog Mirjana Marković.
Izvor: Blic