Informatika i računarstvo neće biti obavezan predmet od petog razreda osnovne škole od iduće školske godine, odlučio je danas Nacionalni prosvetni savet (NPS).
To znači da postojeći predmet tehničko i informatičko obrazovanje ostaje nepromenjen, sa postojećim fondom od dva časa nedeljno. Izmene u sadržaju pretrpeće izborni predmet informatika i računarstvo, koji đaci uče u višim razredima osnovne škole, a biće osavremenjeni i programi izbornog predmeta od igračke do računara (od prvog do četvrtog razreda osnovne) i obaveznog informatika i računarstvo u gimnazijama i srednjim stručnim školama.
Predlog Ministarstva prosvete da informatika bude obavezna u višim razredima osnovne škole dobio je podršku samo tri člana NPS-a, dok je velika većina bila protiv. Predstavnici Ministarstva prosvete ne kriju razočaranje zbog ovakvog raspleta, a ministar prosvete Srđan Verbić napisao je na svom Tviter nalogu posle sednice NPS da je to “žalosno loša odluka”.
U današnjoj diskusiji ocenjeno je da je predlog Ministarstva dobar, ali je bilo zamerki jer je urađen na brzinu i što je NPS ponovo doveden u situaciju da u vremenskom tesnacu odlučuje o nečemu što treba da startuje već od septembra. Ukazano je i da škole nisu tehnički opremljene za ovakvu promenu i da nema dovoljno računarskih učionica, što je dematovala Snežana Marković, pomoćnica ministra prosvete, koja je juče branila predlog Ministarstva.
Ipak, predsednik NPS Aleksandar Lipkovski je naveo da je od mnogih nastavnika iz škola dobio informaciju da postoje problemi u funkcionisanju računarskih kabineta. On je naveo i da nije rešeno pitanje tehničkog održavanja, za šta je potrebno zaposliti nekoga. Lipkovski je ocenio da je predlog Ministarstva dobar, ali da ne vidi razlog zašto mora da počne da se primenjuje već od septembra. Na sednici se čulo i da bi u narednom periodu predlog trebalo doraditi i obezbediti preduslove da informatika postane obavezna u osmoletkama od školske 2017-18. godine.
Ideja o razdvajanju tehničkog i informatičkog obrazovanja na dva predmeta mesecima je predmet sporenja Snežane Marković i predstavnika informatičkog “sektora” i s druge strane nastavnika tehničkog i informatičkog obrazovanja. I na jučerašnjoj sednici argumente su ukrstili predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija sa članovima dva društva nastavnika tehničkog i informatičkog obrazovanja, koji su ukazali da brojne manjkavosti predloga Ministarstva prosvete – od toga kako je birana radna grupa, da su novi planovi i programi tehničkog obrazovanja neprimenjivi, da u osnovnim školama ne postoje uslovi za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta…
Grupa nastavnika tehničkog svoje nezadovoljstvo je iskazala i na protestu ispred Palate Srbije, uoči početka sednice NPS-a.
Izvor: Danas
NPS je doneo potpuno ispravnu odluku.
NPS je doneo odluku da odlozi obrazovanje dece u skladu sa svetom u kome zive i u kome ce odrastati i raditi. Zasto? Zato da bi izasao u susret nastavnicima kojima je cisto smaranje da uce nove stvari, da naprave raspored casova koji se menja u toku godine, da saradjuju sa kolegama itd itd. Pa oni su nam bolji i od sindikata!
Prvo da pozdravim sve informatičare u Srbiji (izuzimajući pojedince). Moram da konstatujem, po ko zna koji put, koliko je neverovatno lako posvađati ljude koji bi trebali da rade na istom zadatku. Ali, eto, dešava se kad neko pokušava na silu i na brzinu progura neke stvari. Kao nastavnik TIO pomno sam pratio šta se dešavalo poslednja dva – tri meseca, strahujući, naravno, da će se desiti stvari suprotne suprotne zdravom razumu i praksi razvijenih zemalja. Evo nekih mojih zapažanja:
1. Ko je radio program informatike u srednjoj školi i program predmeta „Od igračke do računara“? Da ga nisu možda radili nastavnici TIO? Jel trebalo da prođe ne znam koliko godina da ukapirate da ste praktično upropastili oba „projekta“?
2. Mistifikacija… Koliko treba detetu da nauči osnovne stvari o računaru i da se snalazi u njegovoj primeni? Pa… jedno dva meseca… Jedna ozbiljna nauka kao fizika proučava se tri godine u OŠ, a informatika bi trebala osam (kao i neki izborni predmeti koje je ministar hteo da ukine)!? Bez obzira na to koliko ima programiranja, puno je brate, kakogod okreneš…
3. Kako bi bilo da recimo geografi navale da redefinišu nastavu biologije? Ovo sa zadiranjem u tehničko i informatičko obrazovanje (ma kako da ga zovemo) i menjanje onako odokativno delova koji se ne tiču informatike je bio vrhunski bezobrazluk.
4. Ako je već sve dobro izanalizirano, godinama unazad, čemu onda formiranje radne grupe za pet dana i rad dve nedelje sa nepoznatim kolegama (ili „poznatim“) uz neverovatnu količinu zloupotreba, vređanja i čega ne još..?
5. Ako se pogledaju programi za OŠ svih razvijenih evropskih zemalja i Rusije, lako se može proveriti da je časova tehničkog obrazovanja (ma kako ga zvali) više nego u našem programu. A vi biste da smanjujete postojeći fond… Valjda smo pametniji od njih ili šta li? Časova informatike negde ima (manje nego tehničkog), negde uopšte nema !? Izgleda da su testerica, skalpel, čekić i turpija važniji nego što ste mislili?
6. Silicijumska dolina… Nemaju ljudi pojma… Prave neke čipove, računare… I gle čuda, ne koriste računare u OŠ. Hoćete da i od njih da budemo pametniji…?
7. Algoritamski način razmišljanja… Pojam koji postoji jedino u informatici !?
Algoritam kuvanja čaja:
– Uzeti lonče i sipati vodu.
– Uključiti ringlu.
– Sačekati dok voda ne proključa.
– Kad voda proključa, skinuti lonče i isključiti ringlu.
– Staviti kesicu čaja u lonče.
– Po želji, dodati kašiku šećera, mleko ili limun.
– Sipati čaj u šolju
P.S. Ovo nipošto ne raditi bez računara!!!!
8. Da li zaista mislite da su nastavnici TIO neorganizovane veverice? Polovina nastavnika su inženjeri i imaju završena dva fakulteta, što mislim da nije za potcenjivanje, a toga je bilo preko svake mere. Naravno, u svakoj školi možete naći nastavnika bilo kog predmeta koji ne radi baš najbolje svoj posao i šta…? Udri po predmetu…!?
9. Znate li koliko se na izborni predmet „programiranje“ od 100 đaka u jednoj osnovnoj školi u Beogradu u petom razredu javilo đaka? DVA.
Ovako bi mogli do sutra…, o razvojnoj psihologiji, o digitalnim učionicama, medijskim manipulacijama itd.itd…
Dakle…, dragi moji informatičari, ne dajte da nas svađaju. Ako treba nešto da menjamo promenićemo zajedno. Mislim da profit jedne firme, čije ime neću da pominjem, nije važniji od toga…
Pozdrav svima.
Po tebi je najbolje da i dalje nista ne rade!
U mojoj skoli taj tvoj inzenjer ne ume da uradi kopiju na aparatu.Svi ste kupili diplome i nista ne radite,a primate profesorsku platu.SRAMOTA!
postovani Zoki, niste rekli nista novo. Ovo se ponavljalo dva meseca ne kao veverice vec kako papagaji. Ma dajte opustite se, neka deca uce teh crtanje 4 casa i dva casa projekcije u 5.razredu a onda nek predju na IKT 16 casova, rekose ti inzenjeri sa dva fakulteta. cao
Kao programer i neko ko se decenijama bavi računarima, smatram da je odluka potpuno ispravna.
Po meni, bitno je da se deca razumeju i u ekonomiju, baratanje novcem, budžetom, kreditima i porezima ali ako ćete decu da učite apsolutno svemu što u životu može da im zatreba, svaki dan bi u školi provodili po 14 sati i ne bi bilo raspusta.
Treba imati mere i povući crtu – šta je OSNOVNO obrazovanje a šta ekstra čime po potrebi deca i roditelji treba da se bave a ne škola.
Po meni, informatika i računari NE spadaju u osnovno obrazovanje. Koga zanima, naučiće, smartfoni i laptopi su na maltene svakom stolu u zemlji.
Nemas ti pojma Milanka!
Možete li objasniti zašto informatika i računari ne spadaju u osnovno obrazovanje, tj. šta po vašem mišljenju spada u osnovno obrazovanje?
Ana,dobro je sve šta se zna, osnovno, dodato,izborno.Ovde se “muljalo“noć je noć,svetlost dana je realnost.Ubrzano, koji je razlog?ugrabi priliku ,uguraj predmet, preuzmi gradivo,štampaj nove planove i knjige,uzmi pare za obuku predavača,a svi su završili odgovarajuće fakultete .
Razumem ja to o čemu pričate, a i čitala sam ovde, ali vi kažete „Po meni, informatika i računari NE spadaju u osnovno obrazovanje.“ pa sam pitala zašto tako mislite, šta su argumenti. Jer, na primer, ja mislim da onoliko fizike i hemije, kao i neka dela iz književnosti nisu za OSNOVNO obrazovanje, jer su previše apstraktni i / ili komplikovani za razumevanje.