Данас је тачно 158 година од рођења Бранислава Нушића (1864 – 1938). Зато ћемо покушати да овај дан обележимо подсећањем на његове мудрости, дела, анегдоте које се и данас препричавају, а којима ће се, баш као и његовим духовитим делима, смејати још много генерација.
Нушић је детињство провео у Смедереву где је завршио основну школу и прве две године гимназије.
Као ђак био је доста немиран на часовима, али отресит и веома бистар. На часу српског језика обрађиване су пословице, Нушић се превише окретао и није пазио шта наставник говори и овај га за казну прозва да каже неки пример пословице.
„Колико будала пита ни сто паметних не могу да му одговоре“ хитро ће Нушић.
Наставник се нађе у чуду и замисли да ли Нушић овом пословицом циља на њега па рече: „Да чујем још један пример Нушићу“.
„Паметном је довољна и реч“, мирно ће Нушић.
Разљућени наставник оде по управитеља школе и још с врата ће „Да те чујем сада Нушићу“.
„Несрећа никад не долази сама“, хитро рече Нушић.
Nušić je opštepoznato ime i prezime uzeo sa 18 godina. Nastavnik u drugom gimnazije je mogao da ga oslovljava samo po cincarskom: Nuša