Sve je više dece sa prekomernom težinom, poremećajem metabolizma, dijabetesom. U rizičnoj grupi da dobiju teži oblik kovida-19 su upravo gojazna deca. Ovakvi podaci mnoge roditelje zabrinjavaju, pa posebnu pažnju posvećuju ishrani. Šta da rade kada dete u jaslicama jede kolače i keks i imaju li razloga da se žale? Analizirali smo jelovnik iz jednog beogradskog vrtića sa nutricionistom. Konsultovali smo i gradski Sekretarijat za obrazovanje. Kažu da se rukovode Pravilnikom napisanim baš za tu namenu.
Mnoga deca upravo u jaslicama dobijaju najzdraviji obrok u toku dana, dok kod kuće jedu i slatkiše, grickalice, piju sokove.
S druge strane, ima i roditelja koji mogu da nabave ono što vrtići ne mogu – organske ili domaće namirnice koje nisu tretirane pesticidima. Prate smernice prema kojima deci ne treba davati šećer, a so koriste u ograničenim količinama.
Sugestija za jelovnike
Imali smo uvid u nekoliko jelovnika, kako državnih, tako i privatnih vrtića. Svaki dan u nekom od njih ima čokoladni kolač, medenjaci, vanilice, keks…
Zamolili smo nutricionistkinju Anu Vujetić da analizira jedan jelovnik iz državnog vrtića, kako bismo napravili njihovu „korekciju“, u skladu sa savremenim smernicama i uputstvima Svetske zdravstvene organizacije.
Doručak
(1) Hleb, kajgana sa sirom, jogurt; (2) hleb, namaz od tunjevine i krem sira, čaj sa limunom; (3) hleb, pavlaka i kačkavalj sa semenkama suncokreta, kakao; (4) hleb, puter, med i mleko; (5) hleb, svinjska pečenica i krem sir, kakao.
Ana Vujetić ističe da se konzervisani proizvodi ne preporučuju do treće godine, tako da namaz ne bi smeo da bude iz konzerve.
„Za doručak vrlo često se daju namazi, ostaje pitanje da li je namaz od tunjevine od sveže ili zamrznute tune“, ističe Ana Vujetić
Predlaže da se u ovakav jelovnik uvrsti kuvano jaje, mladi sir, projara, pita sa sirom, sa zeljem od integralnih kora, žitarice sa jogurtom ili mlekom, domaća pašteta od belog mesa…
Užina
(1) čokoladni kolač i voćni sok; (2) sutlijaš od integralnog pirinča sa cimetom; (3) štrudla sa jabukama, suvim voćem i orasima, limunada; (4) slani plazma keks, čaj sa limunom; (5) projara sa sirom i susamom, jogurt.
U užini, navodi naša nutricionistkinja, ne bi smelo da bude dodatog šećera. Za užinu birati kolače sa suvim ili svežim voćem bez dodatog šećera ili sa malom količinom, pite od jabuka, bundeve bez dodatka šećera, štrudle.
U jelovniku bi mogao da se nađe jednostavni keks, poput plazme i pti-bera, ali nikako piškote, različite napolitanke, kao ni previše slatki i čokoladni kolači.
Ručak
(1) Čorba od bundeve, špagete sa šunkom i kačkavaljem u sosu od pavlake i origana, krastavac salata; (2) juneća supa, musaka od tikvica, kiselo mleko, hleb; (3) boranija sa mesom, paradajz salata, hleb; (4) pileća supa, pečeni krompir sa pilećim mesom, kupus salata, hleb; (5) varivo od kelja s mesom, hleb.
Ovakvi ručkovi nisu sporni, naša nutricionistkinja napominje da samo treba voditi više računa o kombinovanju namirnica, to je u redu, samo obratiti pažnju na kombinovanje jer pogrešno kombinovane namirnice u obroku mogu teško da „padnu“ na stomačić dece u jaslicama (juneća supa / kiselo mleko, čorba od bundeve / špageti / krastavac)
Voćna užina
U ovom jelovniku, predviđeno je da deca celu nedelju jedu jabuku za užinu.
I dok je poželjno da postoji voćna užina, preporuka je da izbor bude veći, a prednost da se da sezonskom voću, zatim voću sa našeg podneblja, pa tek onda južnom.
„Nažalost, vrlo je upitan nutritivni kvalitet voća koje se konzumira. Vrlo često izostaje kontrola kvaliteta, vreme karence, uslovi skladištenja… južno voće se bere u fazi kada nije tehnološki zrelo već zri u transportu, što utiče na nutritivni kvalitet“, napominje nutricionistkinja.
Napominje da dete nakon dolaska kući takođe mora imati nutritivno kvalitetan obrok – još jedan ručak i laganu večeru.
Koliko šećera je previše
Ivana Lukić je koordinator u školi roditeljstva „Svet mama“. Nakon što se mame porode, postaju članice Vajber grupa na kojima jedne drugima pružaju podršku i dele muke. A nemlečna ishrana svakako predstavlja izazov.
„Iz prakse, veliki problem predstavljaju zastarela mišljenja i saveti pedijatara (nažalost, uglavnom iz unutrašnjosti), pa neretko možemo čuti da se mamama savetuje dvotrećinsko kravlje mleko, malo šećera ako beba odbija, so i začini da hrana ne bude bljutava i još mnogo toga što nije u skladu sa pravim preporukama i SZO“, ističe Ivana Lukić.
A koliko soli i šećera bi smelo da konzumira dete koje ide u jaslice?
I dok se do napunjenih 12 meseci deci u obroke ne dodaje so, u drugoj godini je preporučen dodatak soli.
„Svakako se mora voditi računa, detetu jedne do tri godine je potrebno manje od dva grama soli na dan. Savet je da bude morska so. Naravno, ne treba zaboraviti i na skrivene soli koje se nalaze u gotovoj hrani“, napominje Ana Vujetić, nutricionista.
Za dete koje ide u jaslice, dozvoljena količina šećera dnevno je četiri grama, što je u praksi mnogo, mnogo više.
„Dete nema potrebu za slatkišima i zato nema potrebe da ih mi unosimo u njihov jelovnik. Stvaranje zdravih navika doprineće da sutra imamo decu koja su zdrava, nisu gojazna, nemaju problema sa dijabetesom i drugih zdravstvenih komplikacija koje nosi neuravnotežena ishrana“, navela je Ana Vujetić.
Formiranje jelovnika po pravilniku
U Sekretarijatu za obrazovanje Grada Beograda kažu da se ishrana dece u predškolskim ustanovama sprovodi u skladu sa važećim „Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi“:
Ističu da se za sve državne beogradske vrtiće hrana priprema unutar sistema predškolskih ustanova, što znači da niko ne koristi usluge keteringa.
Za hranu u privatnim vrtićima nadležan je osnivač privatnog vrtića.
Pravilnik određuje i koliko šećera ima u obroku
Na pitanje zašto su slatkiši svakodnevno zastupljeni u jelovniku, navode da se i za to prati Pravilnik – preporučena zastupljenost šećera je 10 odsto u strukturi planiranog obroka.
Roditelji bi svakako trebalo da obrate pažnju na to šta dete jede u vrtiću i u skladu s tim da mu planiraju obroke kod kuće. Jedan kolač je svakako više nego dovoljno.