Све је више деце са прекомерном тежином, поремећајем метаболизма, дијабетесом. У ризичној групи да добију тежи облик ковида-19 су управо гојазна деца. Овакви подаци многе родитеље забрињавају, па посебну пажњу посвећују исхрани. Шта да раде када дете у јаслицама једе колаче и кекс и имају ли разлога да се жале? Анализирали смо јеловник из једног београдског вртића са нутриционистом. Консултовали смо и градски Секретаријат за образовање. Кажу да се руководе Правилником написаним баш за ту намену.
Многа деца управо у јаслицама добијају најздравији оброк у току дана, док код куће једу и слаткише, грицкалице, пију сокове.
С друге стране, има и родитеља који могу да набаве оно што вртићи не могу – органске или домаће намирнице које нису третиране пестицидима. Прате смернице према којима деци не треба давати шећер, а со користе у ограниченим количинама.
Сугестија за јеловнике
Имали смо увид у неколико јеловника, како државних, тако и приватних вртића. Сваки дан у неком од њих има чоколадни колач, медењаци, ванилице, кекс…
Замолили смо нутриционисткињу Ану Вујетић да анализира један јеловник из државног вртића, како бисмо направили њихову „корекцију“, у складу са савременим смерницама и упутствима Светске здравствене организације.
Доручак
(1) Хлеб, кајгана са сиром, јогурт; (2) хлеб, намаз од туњевине и крем сира, чај са лимуном; (3) хлеб, павлака и качкаваљ са семенкама сунцокрета, какао; (4) хлеб, путер, мед и млеко; (5) хлеб, свињска печеница и крем сир, какао.
Ана Вујетић истиче да се конзервисани производи не препоручују до треће године, тако да намаз не би смео да буде из конзерве.
„За доручак врло често се дају намази, остаје питање да ли је намаз од туњевине од свеже или замрзнуте туне“, истиче Ана Вујетић
Предлаже да се у овакав јеловник уврсти кувано јаје, млади сир, пројара, пита са сиром, са зељем од интегралних кора, житарице са јогуртом или млеком, домаћа паштета од белог меса…
Ужина
(1) чоколадни колач и воћни сок; (2) сутлијаш од интегралног пиринча са циметом; (3) штрудла са јабукама, сувим воћем и орасима, лимунада; (4) слани плазма кекс, чај са лимуном; (5) пројара са сиром и сусамом, јогурт.
У ужини, наводи наша нутриционисткиња, не би смело да буде додатог шећера. За ужину бирати колаче са сувим или свежим воћем без додатог шећера или са малом количином, пите од јабука, бундеве без додатка шећера, штрудле.
У јеловнику би могао да се нађе једноставни кекс, попут плазме и пти-бера, али никако пишкоте, различите наполитанке, као ни превише слатки и чоколадни колачи.
Ручак
(1) Чорба од бундеве, шпагете са шунком и качкаваљем у сосу од павлаке и оригана, краставац салата; (2) јунећа супа, мусака од тиквица, кисело млеко, хлеб; (3) боранија са месом, парадајз салата, хлеб; (4) пилећа супа, печени кромпир са пилећим месом, купус салата, хлеб; (5) вариво од кеља с месом, хлеб.
Овакви ручкови нису спорни, наша нутриционисткиња напомиње да само треба водити више рачуна о комбиновању намирница, то је у реду, само обратити пажњу на комбиновање јер погрешно комбиноване намирнице у оброку могу тешко да „падну“ на стомачић деце у јаслицама (јунећа супа / кисело млеко, чорба од бундеве / шпагети / краставац)
Воћна ужина
У овом јеловнику, предвиђено је да деца целу недељу једу јабуку за ужину.
И док је пожељно да постоји воћна ужина, препорука је да избор буде већи, а предност да се да сезонском воћу, затим воћу са нашег поднебља, па тек онда јужном.
„Нажалост, врло је упитан нутритивни квалитет воћа које се конзумира. Врло често изостаје контрола квалитета, време каренце, услови складиштења… јужно воће се бере у фази када није технолошки зрело већ зри у транспорту, што утиче на нутритивни квалитет“, напомиње нутриционисткиња.
Напомиње да дете након доласка кући такође мора имати нутритивно квалитетан оброк – још један ручак и лагану вечеру.
Колико шећера је превише
Ивана Лукић је координатор у школи родитељства „Свет мама“. Након што се маме породе, постају чланице Вајбер група на којима једне другима пружају подршку и деле муке. А немлечна исхрана свакако представља изазов.
„Из праксе, велики проблем представљају застарела мишљења и савети педијатара (нажалост, углавном из унутрашњости), па неретко можемо чути да се мамама саветује двотрећинско кравље млеко, мало шећера ако беба одбија, со и зачини да храна не буде бљутава и још много тога што није у складу са правим препорукама и СЗО“, истиче Ивана Лукић.
А колико соли и шећера би смело да конзумира дете које иде у јаслице?
И док се до напуњених 12 месеци деци у оброке не додаје со, у другој години је препоручен додатак соли.
„Свакако се мора водити рачуна, детету једне до три године је потребно мање од два грама соли на дан. Савет је да буде морска со. Наравно, не треба заборавити и на скривене соли које се налазе у готовој храни“, напомиње Ана Вујетић, нутрициониста.
За дете које иде у јаслице, дозвољена количина шећера дневно је четири грама, што је у пракси много, много више.
„Дете нема потребу за слаткишима и зато нема потребе да их ми уносимо у њихов јеловник. Стварање здравих навика допринеће да сутра имамо децу која су здрава, нису гојазна, немају проблема са дијабетесом и других здравствених компликација које носи неуравнотежена исхрана“, навела је Ана Вујетић.
Формирање јеловника по правилнику
У Секретаријату за образовање Града Београда кажу да се исхрана деце у предшколским установама спроводи у складу са важећим „Правилником о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској установи“:
Истичу да се за све државне београдске вртиће храна припрема унутар система предшколских установа, што значи да нико не користи услуге кетеринга.
За храну у приватним вртићима надлежан је оснивач приватног вртића.
Правилник одређује и колико шећера има у оброку
На питање зашто су слаткиши свакодневно заступљени у јеловнику, наводе да се и за то прати Правилник – препоручена заступљеност шећера је 10 одсто у структури планираног оброка.
Родитељи би свакако требало да обрате пажњу на то шта дете једе у вртићу и у складу с тим да му планирају оброке код куће. Један колач је свакако више него довољно.