Odnos između braće i sestara unutar porodice se smatra ključnim faktorom za dalji život. Ma koliko u detinjstvu vladale nesuglasice među njima, kasnije tokom adolescencije ovaj odnos se bitno menja. Od tog perioda njihova veza postaje čvrsta, stabilna i neraskidiva. Mada se u detinjstvu mnogo svađaju, njihova bliskost i međusobna ogromna ljubav i tada postoji. Ukoliko se nervirate zbog međusobne svađe svoje dece, važno je da shvatite da je to prolazna faza. Ukoliko budete umeli pravilno da se postavite u takvim situacijama, uspećete da ojačate njihovu povezanost, koja se javlja kasnije i koja će trajati zauvek.
Ljubav braće i sestara prolazi kroz više faza
U periodu ranog detinjstva najčešće postoji netrpeljivost koja je praćena ljubomorom. To se dešava, jer se deca neprestano bore za roditeljsku pažnju. U tom uzrastu je nemoguće objasniti deci da su podjednako voljena od strane roditelja.
S obzirom na to da su devojčice nežne i krhke može se desiti da odrasli budu blaži prema njima. Naravno, to će izazvati bes kod dečaka, tako da će se na sve načine truditi da dokažu da njihove sestre nisu baš tako dobre kako to deluje u očima odraslih. Neretko će se desiti u tom uzrastu da brat sestru počupa za kosu, da je potkači kad roditelji ne gledaju ili da joj napravi neku drugu smicalicu. Uništiće njenu omiljenu lutku i često će joj govoriti da je dosadna i glupa. Devojčice to veoma teško podnose, a spas traže u suzama.
One tuguju što brat ne želi da se igra sa njima, mada i one bez obzira na krhkost znaju da budu prave male zloće. Devojčice su sklonije tužakanju kod roditelja, smatrajući da će tako zadobiti njihovu naklonost.
U periodu adolescencije, sestre češće ignorišu braću
Čak i početkom adolescencije periodične svađe između braće i sestara se nastavljaju. U tom periodu distanca između njih dvoje je čak i prisutnija nego ranije.
U ovom periodu su uglavnom sestre te koje ignorišu braću. Ne trude se toliko da im se približe i ne trude se da privuku i zadrže njihovu pažnju. One su u fazi kada žele da budu drugačije. U ovoj uzrasnoj fazi, sestre se uglavnom trude da se ponašaju suprotno od braće.
Prema rečima psihologa, upravo iz ovog razloga imamo situaciju u porodicama gde je jedno dete mirno i tiho, a drugo buntovno i svađalački nastrojeno. Veliki broj roditelja najverovatnije nesvesno pravi grešku odvajajući ih od malena. Dok ćerke tretiraju kao krhke i nežne, oblačeći ih u roze ili neku drugu pastelnu boju, sinove gledaju kao hrabre junake i najčešće ih oblače u plavo. Na taj način se deca od malena gledaju sa krajnje suprotstavljenih pozicija.
Sledeća greška u vaspitanju je ta što roditelji na dečake od malena gledaju kao jači pol i nameću im stav da suze nisu za dečake. To je potpuno pogrešno, jer potisnute emocije moraju eskalirati kad – tad.
Kada dolazi do neraskidive povezanosti između braće i sestara?
Vremenom, odnosno, odrastanjem neslaganje između braće i sestara se gubi i najčešće iščezava sasvim. U tom periodu oni postaju svesni da su jedno drugom najveći prijatelji i baš tako se i ponašaju.
To je period kada počinju da slušaju istu muziku, da izlaze zajedno, kao i da stvaraju zajednička prijateljstva. Vremenom braća postaju zaštitnički nastrojena prema sestrama. Devojčicama to daje osećaj sigurnosti, znajući da imaju štićenika. Sestre su u ovom periodu izuzetno vezane za braću, a takav njihov odnos se nastavlja zauvek.
Iz tog razloga se smatra da je period adolescencije ključan za bliskost između braće i sestara. Kada se uspostavi tako blizak odnos, vremenom i sazrevanjem on postaje neraskidiv. Posebno kasnije stupanjem u bračne vode i zasnivanjem svojih porodica, jednom uspostavljen blizak odnos među braćom i sestrama će dodatno učvrstiti njihovu neraskidivu povezanost.
Nažalost, postoje situacije, ali veoma retke, kada zasnivanjem svoje sopstvene porodice može doći do zahlađenja i distanciranosti između brata i sestre. Obično se tada kao glavni krivac za te nesuglasice smatraju bratovljeva žena ili sestrin muž. Neki statistički podaci pokazuju da je češća distanca između dva brata, ili dve sestre nakon zasnivanje porodice, nego što je to u odnosu između brata i sestre.
Šta je to što roditelji treba da urade kada dođe do svađe među decom?
Preporuka roditeljima kada su deca mala je da ne pokušavaju da zbliže sina i ćerku protiv njihove volje. To može stvoriti kontraefekat. Nemojte insistirati da se slažu u svakom trenutku i nemojte ih kažnjavati ako se međusobno ignorišu.
Dozvolite im da se vole i da se svađaju, ali morate reagovati ukoliko svađa pređe granicu i dođe do fizičkog obračuna između njih. Ni slučajno ne zauzimajte ničiju stranu, već pokušajte da budete ravnopravni.
Inače, ono što se pokazalo kao veoma efikasno kod mlađe dece, bilo da su u pitanju sestre, braća ili brat i sestra je metoda zabrane prilaska.
U situacijama kada se žučno svađaju i raspravljaju a zatim se vama tužakaju najbolje bi bilo da im zabranite da kontaktiraju. Ukoliko im tog momenta zabranite da razgovaraju i da se druže, oni će se neverovatnom brzinom pomiriti, zbližiti i zajedno će se urotiti protiv vas. Ovo je veoma delotvoran metod koji u 98% slučajeva daje izuzetne rezultate.
Takođe, ne smete dozvoliti sebi da poredite decu, jer svako od njih je individua za sebe. To što su im roditelji i vaspitanje isto, nikako ne znači da mlađe dete treba da bude identično starijem ili obrnuto. Svako od njih ima neke svoje osobenosti, neki dar ili talenat a na vama je da to otkrijete na vreme i da ih usmerite u tom pravcu.
Ne zaboravite da usadite svojoj deci misao da treba zauvek da ostanu bliski. Čak i onda kada zasnuju svoje porodice i kada vas više ne bude bilo. To je vaša roditeljska dužnost.
Autor: Slavica Bijelić