Портали Зелена учионица, Детињарије, бебац, Рингераја, Мој педијатар, Најбоља мама на свету и Инстаграм страница Мама зашто, које прати укупно преко милион родитеља деце предшколског и школског узраста, покрећу апел за утврђивање и преузимање ОДГОВОРНОСТИ ИНСТИТУЦИЈА у случају насиља ученика над наставницом у Трстенику.
На основу искустава која са нама већ годинама деле наши читаоци из свих крајева земље, њиховог осећаја усамљености и немоћи, као и опште атмосфере у нашим васпитно-образовним институцијама, портали Детињарије, бебац, Зелена учионица, Рингераја, Мој педијатар, Најбоља мама на свету и блог “Мама зашто” покрећу апел за утврђивање и преузимање ОДГОВОРНОСТИ ИНСТИТУЦИЈА у случају насиља ученика над наставницом у Трстенику, али и у свим осталим случајевима који ових дана непрестано потресају јавност.
Да ли постоје озбиљни пропусти у раду директора, одељењског старешине, педагога и психолога школе у којој се насиље догодило? Да ли постоји одговорност Центра за социјални рад који није препознао озбиљност проблема?
На који начин је помогла Школска управа?
Да ли се насилник или жртва постаје „преко ноћи“ или је то процес, који институције надлежне за васпитање и образовање деце, могу и дужне су да испрате?
Да ли су родитељи редовно обавештавани о понашању деце у школи, у вршњачкој групи, током претходних година? Деца мењају понашање када су без надзора родитеља. Зар не? Ако су родитељи били „глуви“ на позиве школе, да ли је редовно обавештавана социјална служба? Ако социјална служба није реаговала, да ли је школа то пријављивала надлежном Министарству? О свему томе мора постојати евиденција. Ако не постоји – школа није урадила свој део посла и сви у ланцу би требало да одговарају. Не само виновници насиља.
Да ли деца и родитељи имају кључ овог проблема, уколико их систем оставља саме до потпуне експлозије, коју смо имали прилику да видимо?
Да ли у данашњој школи можеш бити неутралан или у нашем систему мораш да изабереш – или си насилник или си жртва? Да ли знате да постоје деца која морају да бирају између тога да буду подршка насилницима или да буду добра деца, онако како су их родитељи учили, али да онда прихвате улогу жртве? Њих је највише.
Шта бисте изабрали?
Да ли је истина да у појединим одељењима, чак и основних школа, посебно ако си дечак, не смеш рећи да си прочитао лектиру? Бићеш предмет подсмеха. Поштовање школе међу вршњацима често није популарно, па деца бирају приоритет – припадање групи или поштовање васпитног стила који доносе из породице. Закон јачег чини своје. Како је “јачи” постао заиста јачи? Ко је крив за то?
На снимку који нас је све до коске згрозио, да ли је неко приметио одсуство ауторитета наставнице? Шта је по том питању урађено? Не, није она крива за то што јој се десило, наравно. Да ли је, поред ученика, крива и школа? Да ли је могла то да спречи? Тако што ће директор, педагог и психолог редовно обилазити учионице. Тако што ће, ако се зна да имају запослену која има потешкоћа да одржи дисциплину на часу, њени часови бити одржавани са отвореним вратима близу зборнице (рецимо). Тако што ће реаговати и на много мање инциденте од овог. Тако што се ниједна ситуација неће гурати под тепих.
Очигледно је да наставница, којој дајемо пуну подршку, није могла сама.
“Гласније него икад, одзвања питање родитеља који ЖЕЛЕ сарадњу са школом: имају ли са ким?”
Како је дошло до тога да предавач који доживи овако тежак прекршај оде кући, а да инцидент није пријавио НИКОМ, мислећи да је немоћан и како сам каже, несвестан тога што му се догодило? Указује ли то на одсуство подршке система?
Да ли су деца данас способна да сама себе ограниче у оваквом систему вредности и образовања?
Криви су. Али, да ли су једини?
Кућно васпитање је јако важно. Најважније. То није спорно. Питамо се, ипак, да ли је баш, баш, баш “све из куће”? Има ли вредносни систем друштва утицај на децу или родитељи имају супермоћи да их изолују од свих лоших утицаја?
Колико пута је школа, до сада, преузела свој део посла у виду појачаног васпитног рада са тим ученицима и родитељима, док се није догодио потпуни губитак компаса?
Колико пута је Центар за социјални рад (ако је упознат са случајем) реаговао успостављањем интензивне сарадње са породицом деце која имају проблеме у понашању?
Волели бисмо да систем преузме свој део одговорности.
Да нам помогне.
У конкретном случају поштено поднесе оставку или добије отказ. Заједно са ученицима.
Да призна.
Као што се (с правом) тражи казна за ученике и родитеље, да се на исти начин за пропусте казне и одговорни у систему.
Позивамо на сарадњу родитеља и школе. На поштовање. Узајамно.
Да, међу родитељима ће увек бити оних који нису доступни. Али, треба ли сви да будемо таоци чињенице да се систем не бави неколицином родитеља који свој посао не обављају како треба?
Ипак, гласније него икад, одзвања питање родитеља који ЖЕЛЕ сарадњу са школом и институцијама: имају ли са ким?
Редакције портала: Зелена учионица, Детињарије, бебац, Мој педијатар, Рингераја, Најбоља мама на свету и Инстаграм странице Мама зашто.