Ovogodišnja konferencija Biblioteke plus okupila je stručnu i naučnu javnost oko teme Obrazovanje u doba veštačke inteligencije. U godini za nama, koju je obeležio izuzetan tehnološki napredak na polju razvoja veštačke inteligencije, nastavnici i univerzitetski profesori iz zemlje i inostranstva pokušali su da ukažu na dobrobiti od integracije tehnologije u proces nastave i učenja, ali i da skrenu pažnju na dileme i nedoumice koje se mogu javiti na tom putu.
Otvarajući skup, koji je bio održan u Prostoru Miljensko Dereta, Zoran Hamović, programski direktor Biblioteke plus podsetio je prisutne da ova organizacija već godinama unazad pruža podršku obrazovanju u oblastima u kojima sistemski odgovor kasni ili nedostaje.
Posebna vrednost ovog skupa stoji u činjenici da su učesnici stručnjaci iz različitih oblasti, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva i što su radno angažovani kao predavači na različitim obrazovnim nivoima, pa su mogli sagledati temu u njenoj kompleknosti i ponuditi odgovore koji teže univerzalnosti.
Prof. dr Bojan Lazarević sa Oklahoma Univerziteta nastojao je da kroz svoje izlaganje donekle dekonstruiše fascinaciju veštačkom inteligencijom, navodeći da se ona, kao što je bio slučaj i sa drugim digitalnim alatima, trenutno nalazi u fazi uspona, a da ćemo za pet do deset godina moći da procenimo njenu stvarnu vrednost.
– Veštačka inteligencija se u oblasti obrazovanja koristi u okviru nastave, administracije i istraživanja. Ne treba smetnuti s uma da učenje predstavlja mentalni napor da se prikupe i organizuju nove informacije, ali i da se integrišu tako što im se daje novi smisao. Bez obzira na prednosti i kvalitete velikih sistema podataka, oni, ipak, ne mogu učiti umesto nas. Treba imati na umu i da algoritam ne prepoznaje emocije, motivaciju i vrednosti za dato društvo. – istakao je Lazarević.
U savremenim istraživanjima opažaju se pozitivni efekti korišćenja veštačke ineteligencije u domenu nastavničke prakse, a oni se vide kroz smanjenje nastavničkih obaveza, brže završavanje aktivnosti, mogućnosti za profilisanje i predviđanje učeničkih potreba i za procenjivanje rada učenika.
Upravo je Dženifer Li sa istog Univerziteta govorila o konkretnim načinima na koje upotreba veštačke inteligencije podržava i olakšava rad nastavnika, poput ChatGPT-ja, utičući na unapređenje obrazovnog procesa u različitim aspektima. Tako se, na primer, ovi alati koriste pri evaluaciji studenata, pri obradi podataka učenika u cilju utvrđivanja navika i obrazaca i uočavanja studenata koji su u riziku od podbacivanja.
Zaključak je da primena veštačke inteligencije pomaže nastavnicima, štedi im vreme, unapređuje kvalitet rada, doprinosi personalizaciji iskustava, ali da se njen pun potencijal može razviti jedino u kombinaciji sa stručnom ekspertizom.
Tehnologiju treba da koristimo u obrazovnom procesu ako nam omogućava da ostvarimo dodatnu pedagošku vrednost, a ne da njena upotreba bude cilj sam po sebi – zaključak je razgovora u kom su učestvovale prof. dr Dobrinka Kuzmanović sa Filološkog i prof. dr Marijana Petrović sa Saobraćajnog fakulteta.
– U susretu sa novim alatom ne treba podgrevati moralnu paniku, stajati na krajnostima od tehnopesimizma do digitalnog optimizma, već treba biti realan u sagledavanju činjenice da su, bez obzira na brzinu tehnoloških promena, obrazovni sistemi prilično kruti i rezistentni.
Da bi se tehnologija koristila u obrazovanju na način koji doprinosi da se nastavni proces menja i transformiše, potrebno je razviti kompetencije učenika (i nastavnika) za doba u kom živimo, pa i za primenu veštačke inteligencije. Najnoviji rezultati PISA istraživanja za Srbiju pokazuju loša postignuća i govore u prilog tome da je neophodno unapređivati složene veštine i funkcionalnu pismenost učenika. U tim slučajevima, algoritam ne može zameniti individualna pregnuća.
U tehnološki zasnovanom društvu poseban akcenat usmerava se na razvoj socijalnih i mekih veština, jer se na taj način razvija društvena spremnost za korišćenje tehnologije.
Katarina Veljković, nastavnica računarstva iz informatike iz Prve kragujevačke gimnazije na konkretnim primerima govorila je o korišćenju veštačke inteligencije pri osmišljavanju časova, zadataka, kriterijuma za ocenjivanje i time zasigurno ohrabrila prisutne nastavnike da spremnije zakorače u novi svet.
Mirko Marković, profesor filozofije iz Gimnazije Vuk Karadžić iz Loznice deli mišljenje sa ostalim predavačima da nastavnici treba da prigrle tehnologiju, koju njihovi učenici već koriste (mada u druge svrhe) i postanu im model za ugledanje.
– Na taj način bi se otklonio jaz između stvarnog života i tehnološke sveprisutnosti i obrazovnog sistema u kome nije afirmisana u dovoljnoj meri. – kazao je Marković.
Govoreći o etičkim aspektima primene veštačke inteligencije, profesor je skrenuo pažnju na činjenicu da je ona pothranjena postojećim podacima, koji su neretko zasnovani na stereotipima, predrasudama, zlonamernim informacijama, što pitanje tačnosti podataka stavlja u drugi plan, a ističe pitanje njihove objektivnosti.
Konferencija je završena je konstatacijom da znanje jeste moć, ali da mora biti praćeno adekvatnim moralnim ponašanjem. Tehnologija nam može pomoći, ali nas ne može odmeniti, njeni dometi su (još uvek) ograničeni.
Autor: Jelena Stojadinov