Уместо очекивања да Министарство просвете измени постојеће правилнике о оцењивању, укључујући и одредбу да се ученик оцењује најмање четири пута у полугодишту (сем ако је недељни фонд предмета један час), просветна власт је низом сугестија о начину давања бројчаних оцена поручила наставницима да постојеће правилнике, колико год је то могуће, поштују.
Не одговарајући на њихову кључну дилему: како обезбедити да бројчане оцене буду валидне.
Наставници листом сведоче да су у претходних месец дана добијали на десетине идентичних домаћих задатака, да су и најлошији ђаци решавали задатке без иједне грешке, те да немају никакав поуздан доказ ко је од кога преписивао, шта треба да буде оцена за ђаке, а шта за родитеље.
У допису школама Министарство сугерише наставницима да приликом давања бројчаних оцена узму у обзир и залагање ученика, па се неки пола у шали, а пола у збиљи питају да ли труд неког ученика да препише од друга, из уџбеника или са интернета треба наградити оценом више.
Учитељица једне престоничке школе каже за Данас да је просечна оцена њеног одељења на последњој провери знања из математике пред увођење ванредног стања била 2,5, да би током наставе на даљину порасла на невероватних 4,7.
– Од најслабијих ученика добијам без грешке урађене писмене провере знања и домаће задатке, али ако им упишем мању оцену од петице, ризикујем да ме неки родитељ пријави просветној инспекцији. С друге стране, да ли је то фер према деци која су самостално радила? Неколико ђака није пратило оно што сам од њих тражила, па сам у дилеми да ли смем да им упишем у дневник јединице, пошто је када смо их формативно оцењивали речено да не уписујемо „тужиће“ већ само „смајлије“ – преноси нам неке од дилема ова учитељица.
Александар Бауцал, професор на Катедри за психологију Филозофског факултета у Београду, каже за Данас да треба имати разумевање за напоре Министарства да нађе практично решење за оцењивање, али указује да без прилагођавања правилника о оцењивању актуелним околностима, примена упутства које је послато школама неће бити увек могућа.
– На пример, ако наставник има ученике који нису имали могућности да прате наставу на даљину како да узме те околности у обзир приликом оцењивања? Ако да највишу оцену пошто има показатеље да је тај ученик дао све од себе да учи онолико и како може, онда то није оцена за знање, нити она говори о оствареним циљевима. А ако му да слабију оцену, онда не узима у обзир оно што је ученик реално могао да уради у датој ситуацији. Поред тога, уколико наставник нема увид у којој мери су ученици самостално радили задатке које им је слао преко дигиталних сервиса, поставља се питање како може да их оцени ако му недостаје ова важна информација – истиче Бауцал, уз опаску да би требало консултовати наставнике из различитих делова Србије и на основу њиховог искуства и мишљења провери реалистичност упутства Министарства и евентуално га унапредити.
Невена Буђевац, доценткиња на Учитељском факултету у Београду, напомиње да оцењивање, осим процене знања ученика, има и неколико других важних функција – да ученике мотивише, да усмерава даље учење, али и развој ученика, да покаже да ли ученик може да пређе у наредни разред или ниво школовања.
Додаје да одлука Министарства да се ученици оцењују током периода када се настава одвија на даљину, а без елементарних услова да се обезбеди да њихови одговори и активности заиста буду одраз њиховог знања и залагања, доводи до тога да оцењивање не може да испуни ниједну од поменутих функција.
– У том смислу одлука Министарства је нејасна, чак и штетна, јер скреће пажњу са процеса учења (који је почео изненађујуће добро, имајући све у виду), на процес оцењивања, чија регуларност не може да се обезбеди. Тиме се деци и родитељима шаље погрешна порука, а наставници стављају у позицију да улажу велики напор да ураде нешто што сами процењују као сасвим погрешно и што додатно урушава њихову, већ изузетно тешку позицију – каже Буђевац.
Привид
Невена Буђевац сматра да оцењивање није приоритет у ванредној ситуацији и да би помоћ наставницима, макар и у виду тога да им се додатно не одмаже, требало да буде најважнија.
– Ипак, изгледа да је Министарству важније да по сваку цену одржи привид да је све регуларно и под контролом, па отуд и не чуди ова одлука о оцењивању које не може да се спроведе – каже Буђевац.
Извор: Данас