Највећа заблуда је да су друштвене мреже креирале нове трендове и утицале на свест младих. Аутори друштвених мрежа су, заправо, стручњаци који препознају потребе младих, а платформе друштвених мрежа прилагођавају њиховим потребама.
Одувек је постојала тежња младих да се боље упознају међусобно, анализирају једни друге, и себе представе другима. Деведесетих година врхунац популарности бележе лексикони, свеске у које је било пожељно да се упишу сви другари из краја, и из одељења, а аутор лексикона би дуж свеске имао слободу да постави разна питања, на која би његови вршњаци редом одговарали. Најчешћа питања била су о омиљеној храни, пићу, врсти музике, омиљеном певачу, певачици, глумцима, филмовима, представама, симпатијама, али и специфичније ствари, на пример шта мисле о неком другару из одељења, као и незаобилазна „или-или“ питања, око којих се људи најчешће деле, почев од навијачког опредељења до разних других тема. На крају лексикона, по правилу, остављао се простор да нешто поручиш, нацрташ или напишеш власнику лексикона. Смисао овог формата, био је да се кроз забаву боље упознају и стекну први утисак са ким би желели да се друже.
Читање туђих одговора, увек је било интересантније од давања својих, обично су се одговори читали у друштву уз коментарисање и смех. Приликом уписивања, није се лагало, јер је свако желео да привуче људе сличне себи и тако иницира дружење, јер чак и ако би себе представио у лажном светлу, то би трајало таман толико, док се читају одговори из лексикона, а даље би се дружење настављало уживо.
Прва модерна друштвена мрежа MySpace, била је конципирана управо тако, по узору на старе лексиконе. У фокусу је био профил корисника, који је имао поља за попуњавање биографије „о мени“, „омиљена музика“, „омиљени филмови“, „омиљене књиге“, „завршена школа“ и сл. али осим тога, сваки корисник је могао и визуелно да прилагоди профил себи и боље се представи широј заједници, показавши и своју креативност. Постојало је поље за претрагу, у које су се најчешће уносила имена музичких бендова, спортских клубова, наслови књига и филмова и тако тражили људи сличних интересовања. Корисници су умели баш да се распишу у пољима за биографију, док би се много времена проводило на туђим профилима, изучавали профили, пре одлуке да се са неким започне комуникација.
Врло брзо Facebook представља нови концепт, прилагођенији, у то време још увек много бројнијој, конзервативнијој и затворенијој популацији, представљајући мрежу као платформу намењену комуникацији искључиво са људима које познајете у стварном животу, под пуним именом и презименом, што постаје прихватљиво и омладини у тренду, а не само алтернативније оријентисаној омладини. Готово неприметно им се одузима могућност за личну креативност, кроз визуелно дизајнирање профила и представљање себе кроз биографију. Ове опције су наставиле да постоје, али дискретно, неупадљиво, што је ставило акценат на фотографије, спонтано објављене статусе, као и спонтано подељен садржај са интернета, који је оставио утисак на корисника. Тако се створила објективнија слика о корисницима, и потиснуо концепт какви желе да буду, а прогурао концепт какви заиста јесу, а све у сврху прикупљања што већег броја података, који су касније коришћени за пласирање производа.
Када Фејзбук постане платформа за сада већ одрасле кориснике, теже прилагодљиве на нове формате, којима се ту пласирају најадекватнији производи и више „не улаже много у њихов лични друштвени развој“, за млађе, много брже генерације, које су од почетка одрастале уз модерну технологију, пласира се нова платформа Instagram, специјализована за фотографије. Развојем модерних телефона, са одличним камерама по приступачним ценама, свако може бити скоро па професионални фотограф, уз мноштво алата за обраду фотографије. Генерације одрасле на модерним технологијама не воле много да читају, нити им било шта држи пажњу дуже од пар секунди. Због тога Инстаграм фокус ставља на фотографије. Ако имаш могућност да лако себе представиш у идеалном светлу, то ћеш и учинити, а анализирање туђих профила и задржавање постаје прошлост, све се своди на врхунску фотографију, креирању себе као пословно успешне особе, или ученика/студента, са препознатљивим стилом живота, изласцима на одређена места, у гламурозном сјају и настаје такмичење за што бољи социјални статус, у лажном гламуру, који с друге стране има позитиван утицај на самопоуздање и тежњу да се и у стварном животу приближе креацији себе у виртуелном свету.
Оно што почиње да доминира, јесте представљањем себе што већем броју људи, где цифре прелазе и 100.000 људи. Ову потребу препознаје TikTok, и лансира нову платформу, у којој су основни формат кратки видео клипови, а алгоритам је пријатељ кориснику. Шта год снимите, биће приказано готово свима, који користе ову платформу, а ваш телефон, биће ваш покретни студио телевизије са националном покривеношћу, што сте одувек желели. Чаробно, зар не? Више никаква претрага није потребна, довољно је скроловање једним прстом на горе, да се дневно погледа на хиљаде кратких клипова, а првих 3 секунде је довољно да одлучите да ли ћете гледати даље или не.
Сви који се нису „пробили“ на ТикТоку, немају разлог да жале, само је потребно да сачекају наредну платформу, и крену у освајање, само небо је граница.
Аутор: Др Жељко Раниловић