“Одгајила ме је мама која је радила и због тога сам данас снажна и самостална жена”

Бити мама само по себи је посао са пуним радним временом. И прековременим сатима. И радном недељом која траје много дуже од 40 сати. То је, вероватно, најодговорнији посао на свету.

Одрастала сам посматрајући своју мајку како се труди да балансира између посла и породице. Гледала сам како се сваког дана борила без суза и придике. Свесно или несвесно, гледајући је, научила сам толико много лекција баш из начина на који је она превазилазила свакодневне изазове. Захваљујући томе што сам имала маму која ради, израсла сам у снажну жену. Ево шта сам научила о животу, каријери и породици, гледајући је.

Инспирисала ме је да радим на себи и следим своје жеље

Имала сам узора и пре него што сам се родила. Осим ако је била нека заиста ванредна ситуација у кући или ако су празници или годишњи одмор, не сећам се да је моја мајка икад себи дала слободан дан, тек тако. И ма колико да је била уморна, с посла би се враћала са осмехом за нас. Али не само то. Она је свој посао заиста волела и знам да не би никад пристала да ради нешто што је не испуњава. И том својом истинском страшћу и мени је удахнула жељу да у животу пронађем свој пут и каријеру која ће учинити да се осећам испуњено, као и она. И да постанем жена каква желим да будем.

​Учинила је да будем поносна на њу, од малена

Било је периода у нашој породици када је она била једина која доноси новац. Никад је нисам чула да се пожалила. Радила је вредно како би наша породица била сигурна и дала ми још један разлог да будем поносна. Стајала је чврсто на земљи, какав год изазов да би налетео. И увек је била она жена која ће у тешким ситуацијама да тражи решење, а не да седне и да чека да неко други то уради уместо ње. Није речима, али делима ме је научила да жена може све и да одустајање није опција.

Жена може да има све – и каријеру и срећну породицу

Никад није занемарила ни нас ни домаћинство и показала је да је могуће бити успешан на свим пољима, ако то желиш. Као и већина деце, умела сам да будем хировита и да показујем своју вољу. А кад је храна у питању нарочито. Али учила ме је да правим компромисе, а учила је и она са мном. Имале смо заједничко, квалитетно време готово сваког дана. Не сећам се да сам отишла у кревет без приче за лаку ноћ, а данас се заиста питам – како јој је то све полазило за руком и хоћу ли ја умети исто?

Балансирање између посла, живота и свега што је између

Моја мама је бирала да поднесе одређене жртве за породицу којих сам постала свесна тек много година касније. Одбила је унапређење на послу јер је сматрала да није прави моменат. То је било у години кад сам спремала пријемни испит за гимназију, а она је хтела да буде ту за мене и помогне ми. Знала је да би боља позиција на послу значила много мање времена за то. Али оно чему сам се највише дивила је, што је поред свих обавеза, на крају дана, кад она и тата заврше све послове с нама и у кући, одлазила у собу на два сата да УЧИ за испит који је припремала јер је уписала пост-дипломске студије.

Увек буди независна и финансијски сигурна

Од ње сам видела да жена треба да буде самостална и не треба да дозволи себи да зависи од мушкарца. Данас, ако ми је потребно да се у пола ноћи негде одвезем, да платим рачуне, да купим нове ципеле, за то ми не треба муж. Могу сама. И то захваљујући томе што ме је она одгајила.

Тежим да будем као она

Кад год се нађем у некој тешкој ситуацији, помислим на борбе које је водила моја мама и, ако не могу да је позовем и питам за савет, запитам се шта би она сад урадила? Одгајила нас је са тим “можеш ти то” оптимистичним ставом.

Ако би ме неко питао да кажем дефиницију супер-жене, не бих много размишљала. Ако супер-жена постоји, онда је то моја мама и милиони жена сличних њој.