Saopštenje USPRS
Odgovor Snežane Marković na saopštenje USPRS:
Poštovana g-đo Janković, upravo sam videla vaše saopštenje povodom redefinisanja nastave informatike. S obzirom na to da smo nas dve imale do sada veoma korektan odnos i ličnu komunikaciju iznenađena sam da sada sa mnom komunicirate na ovakav način, putem saopštenja.
Iskreno se nadam da će i nakon ovog mog odgovora taj odnos biti korektan na obostrano zadovoljstvo. Nažalost, verovatno iz nečije zle namere i upravo sitnih, sopstvenih interesa a ne interesa učenika, nisu vas u potpunosti informisali, a ja sam veoma voljna da vam u detalje objasnim i istoriju svega, razloge, ciljeve i predložena rešenja. Predlažem da se sastanemo i da vam uživo objasnim sve detalje koji vas interesuju.
Žao mi je što vam je sve prezentovano kao „teorija zavere“ i „skrivene namere“, a veoma filtrirano, nekompletno i tendenciozno. Vi, kao predstavnik sindikata koji ima značajnu ulogu u obrazovnom sistemu Srbije, svakako zaslužujete pravu i kompletnu informaciju.
Dozvolite mi da vas najkraće informišem, a za sve detalje vam stojim na raspolaganju.
Pre svega, nije žurba, ovo je proces koji traje još od 2007. kada je upravo „preko noći“, na vrlo netransparentan način i u uskom krugu ljudi u predmet „tehničko obrazovanje“ ugurana informatika na račun časova praktičnog rada, tema iz oblasti saobraćaja i sl.Tada je to urađeno bez upoznavanja javnosti, bez uključivanja fakulteta koji obrazuju IT stručnjake, bez nastavnika informatike i računarstva koji su tada predavali fakultativan predmet.
Poslednjih pet godina intenzivno se održavaju stručni skupovi na ovu temu, a MPNTR svakih nekoliko meseci dobija dopise i saopštenja raznih institucija, organizacija, ustanova, uglednih ličnosti iz IT sfere, koji idu u prilog potrebi da se informatičko obrazovanje uskladi sa potrebama upravo onih koje obrazujemo, potrebama privrede i evropskim okvirima digitalnih kompetencija.
Odluka u MPNTR da se krene u proces pronalaženja rešenja doneta je prošle godine, neposredno pre nego što su bili raspisani izbori te se dakle nije ni znalo da će vlada biti u tehničkom mandatu. Takođe, pitanje obrazovanja i skandal da naši učenici uče informatiku po zastarelim programima iz 2007. godine nije posao koji nužno zavisi od mandata vlada, to je pitanje unapređivanja obrazovanja i naše odgovornosti za budućnost onih koje obrazujemo.
Ovaj posao je i ovako predugo čekao na svoje rešavanje. Nastavne planove i programe ne donose vlade, to je redovan posao MPNTR-a, NPS-a, ZUOV-a, koji je neoprostivo dugo čekao da bude urađen.
Važno je da znate da nije u pitanju samo predmet tehničko i informatičko obrazovanje, već čitava vertikala predmeta od prvog osnovne do kraja srednje škole, kao i integracija IKT-a u sve predmete radi unapređivanja obrazovnog procesa što je bio i predmet Smernica za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju koje je NPS doneo 2013. godine.
Ovaj posao se tiče digitalnih kompetencija čitavog douniverzitetskog obrazovanja, a budući da sam po svom obrazovanju diplomirani matematičar smera računarstvo i informatika i da sam 23 godine ovaj predmet predavala u različitim školama, te tako poznajem problematiku, ali i nivo digitalnih kompetencija sa kojima učenici iz OŠ dođu u gimnaziju, ministar je, na osnovu opisa poslova pomoćnika ministra:
Rukovodi Sektorom, planira, usmerava i nadzire rad i saradnju užih unutrašnjih jedinica u Sektoru, vrši najsloženije poslove iz delokruga Sektora,obezbeđuje saradnju sa drugim sektorima, obavlja i druge poslove po nalogu ministra.dodelio meni ovaj posao. Nisam ja pisala ni jedan dokument, niti uticala na njihov sadržaj, uloga kao predsednika komisije je bila organizaciona i koordinatorska.
Čitavim ovim poslom protežira se pre svega interes učenika i ja ne verujem da i vi niste toga svesni. Ovaj interes je, kako je i u brojim ranijim ali i najnovijem, ciljanom istraživanju (možete ga pronaći na sajtu MPNTR) potvrđeno, sada ugrožen jer kroz osnovnu školu ne dostižu predviđeni nivo digitalnih kompetencija. Takođe, budući da se sa programiranjem prvi put sretnu tek na uzrastu od 17. godina, a neki ni tada, mnogi učenici su zauvek propustili priliku da razviju algoritamski način mišljenja (a to nije moguće u bilo kom uzrastu, već je neophodno da se desi što ranije) i svoj talenat za rad u IT sektoru čime im je uskraćena široka lepeza veoma traženih zanimanja koja omogućuju laku zapošljivost na dobro plaćenim poslovima. Ovo potkrepljuju i zahtevi privrede koji imaju trajno otvorene konkurse i veliki problem da pronađu dovoljno kvalitetnih stručnjaka za ove, sve traženije poslove.
To je dakle posao sa kojim, ne da nismo u žurbi, već kasnimo čitavu deceniju.
Dodatno, moram da naglasim da je ovo radna grupa koja je radila najtransparentnije ikada. Kao što i sami znate, do sada su to obično radile komisije od 3-5 članova sa po nekim ili ni jednim nastavnikom u svom sastavu, koji to zaista predaje, sastajući se mesecima, uz honorare i putne troškove, jednom nedeljno i radeći polako i bez uvida javnosti i šire diskusije.
U ovom slučaju, objavljen je javni poziv, konkurisalo je 106 kandidata, izabrano njih preko 60 (pre svega nastavnika škola, ali i fakultetskih profesora), i dodato oko 30 predstavnika sektora ministarstva za osnovno (tri predstavnice), srednje, razvoj obrazovanja i evropske integracije, oba zavoda, Instituta za psihologiju, Centra za obrazovne politike, IKT klastera itd. od 90 članova, sve tri nedelje bilo je aktivno njih oko 60.
Radilo se na onlajn platformi, gde su bili postavljeni primeri iz drugih zemalja, literatura i onlajn obuka za programiranje nastave zasnovano na ishodima, forumi za diskusiju, održane su tri dvoiposatne onlajn konferencije, mnogi Skajp-sastanci, neki i uživo, radilo se na deljenim dokumentima, u sekcijama od kojih je svaka brojala i do desetak članova. Članovi su sa cele teritorije Srbije, od Kikinde do Novog Pazara, iz gradova ali i malih, seoskih škola, dobro opremljenih ali i sasvim skromnih. To su najbolji nastavnici koji su konkurisali svojim biografijama punim priznanja za svoj rad na domaćim i inostranim konkursima, i mnogobrojnim objavljenim primerima dobre prakse čime su se preporučili.
Predmet su bili nastavni programi „Od igračke do računara“, „Informatika i računarstvo“ u OŠ, „Računarstvo i informatika“ u gimanziji (1. i 2.razred) i srednjim stručnim školama (1. razred), ako i stručna uputstva za integraciju korišćenja IKT u drugim predmetima.
Kako bi u tom slučaju došlo do redundantnosti nekih tema, koje u svakom slučaju pripadaju informatici i računarstvu a ne tehničkom obrazovanju, bilo je neophodno da se izvrše i korekcije u tom predmetu. Taj posao je radilo 10 nastavnika koji su završili upravo fakultete za nastavnike TIO u Zrenjaninu i Čačku i te predmete predaju, a pri tome u svojim biografijama imaju nagrade, stručne radove i druge profesionalne uspehe iz ove oblasti. U samom predmetu je zadržana celokupna primena IKT u tehnici, primena programa koje će u buduće da uče na časovima informatike, gde to i pripada, a u TO ih samo primenjivati (obrada teksta, prezentacije i sl.). Na upražnjene časove dodat je veći broj časova praktičnog rada, unapređena primena IKT većom primenom robotike, i ugrađen razvoj preduzetničkih kompetencija kroz aktivnosti „Od ideje do realizacije“ koje razvijaju ovaj značajan set međupredmetnih kompetencija ali i veština praktičnog rada. Time smo stvorili bolju osnovu da učenici osnovnih škola otkriju svoje sposobnosti u domenu zanata i drugih proizvodnih zanimanja i opredele se za upis u tehničke škole na osnovu svojih sklonosti.
Izmene su uzele u obzir i to da su već izabrani udžbenici za naredni trogodišnji period, te tako u postojećim sadržajima nisu činjene suštinske izmene, već samo unapređenja i osavremenjavanja, a vodilo se i računa da ne dođe do otpuštanja li novih zapošljavanja, zahvaljujući analizi koju smo izvršili koristeći podatke iz eCenusa. Dalja unapređivanja za naredni trogodišnji period će, nadam se, uraditi neka druga radna grupa čiji će premet rada biti isključivo tehničko obrazovanje, ovoje sada bila samo korekcija radi izvlačenja informatičkih sadržaja koji ovom predmetu ne pripadaju.
Meni je potpuno nejasno zašto su neki nastavnici protiv ovoga (autore udžbenika donekle razumem, jer su uplašeni da neće rasprodati već napravljene udžbenike, a da će za tri godine morati ipak da naprave nove udžbenike) ali moram da napomenem, da sam dobila veliki broj poruka podrške, sa molbom da imena ne objavljujem jer se plaše reakcija nekih kolega iz stručnih društava koji su vršili na njih pritisak. Stoga ovo napominjem samo kao nešto što mi možete verovati na reč. Sve ostalo navedeno u ovom tekstu mogu da dokumentujem.
Dakle, posao nije rađen preko noći, zasnovan je na višegodišnjem radu, strateškim dokumentima, istraživanjima, a tokom maja je rad samo zaokružen intenzivnim svakodnevnim radom o čemu se možete informisati uvidom u samu onlajn platformu, dokumente i snimke rada članova radne grupe.
Nadam se da ste sada mogli da stvorite jasniju sliku i uverite se u stepen selektovanja informacija koje su vam prosleđene i pokušaj manipulisanja vašim ugledom.
Rešenjem koje smo predložili, uvođenjem obaveznosti predmeta Informatika i računarstvo, osim prevashodnog cilja koji se tiče učenika, postoji i problem vezan za izbornost predmeta Informatika i računarstvo – odnos učenika prema predmetu koji „ne ulazi u prosek“, odnos prema nastavniku od kojeg im „ništa ne zavisi“, ali i socijalno i sindikalno pitanje – nesigurnost nastavnika informatike da li će biti „izabrani“ za sledeću godinu i u vezi s tim često manipulisanje kriterijumima ocenjivanja.
Kao što sam već napomenula, stojim vam na raspolaganju za sva dodatna objašnjenja.