Vezanost za oca je trajna, ćerka ga retko napušta čak i onda kada je svesna da on nije dobra osoba. Odnos sa ocem najviše utiče na to kako će ćerka da izgradi samopouzdanje, ali i na to kakve će partnere da bira
Odnos oca i ćerke oduvek je poseban i drugačiji, ispunjen naročitom vrstom emocija i obožavanja. Počinje da se gradi u najranijem detinjstvu, kada ćerka, još nesvesno, počinje da pravi suštinsku razliku između majke i oca. U svesti malenog bića majka se podrazumeva, za nju je tu i uvek, dok je otac nešto nedostižno i uzvišeno za čiju ljubav i naklonost očigledno treba da se bori. Zašto ćerke toliko vole očeve i kako nastaje ta trajna neraskidiva veza među njima, objašnjava psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković:
– Ovde se potvrđuje Frojdova teza koju prolaze deca sa roditeljima suprotnog pola. Za devojčice je majka u porodičnom miljeu stalno prisutna figura koja brine o hrani, oblačenju i drugim svakodnevnim stvarima. Otac je neko poput ministra koji brine o krupnijim stvarima, a pre svega o novcu. Ćerke to u najranijem uzrastu, tačnije od treće godine prepoznaju, ali još ne mogu jasno da iskažu. U njihovim očima on je često idealizovana figura koja se pojavljuje posle svih završenih obaveza i tada sledi vreme za ljubav i igru. Očevi su najčešće ti koji se bave samo „lepim“ stvarima, retko kritikuju i vaspitavaju u pravom smislu te reči.
Najveća podrška
– U odnosu na majku koja zbog svih obaveza često reaguje kritički i pomalo neprijatno, otac se javlja kao izvor prijatnosti, spreman da se sa njom poigra, da sasluša sve njene „važne“ priče i pokaže najlepše emocije. Za nju se njegova ljubav podrazumeva. Kako vreme njenog odrastanja odmiče, tako se ona sve čvršće vezuje za tatu. Za ćerku je mišljenje oca izuzetno važno, jer utiče na izgrađivanje sopstvenog samopoštovanja i samopouzdanja. Njegovo mišljenje je za nju zakon, jer je otac njen idol, šarmantan, neodoljiv, pun kvaliteta… Odnos prema sebi i nivo poštovanja gradi na osnovu poruka koje joj on šalje – kaže naša sagovornica.
NESVESNA KALKULACIJA
– U adolescentnskom dobu ćerke prave neku vrstu nesvesne kalkulacije. Počinju da shvataju svoje mesto, otkrivaju simpatije, stvaraju prijateljstva. Potom dolazi do zaljubljivanja, pa preterana vezanost za oca, čak i za oba roditelja, naizgled slabi. Kažem naizgled, jer je to stanje, zapravo, privremeno. U tom periodu postoji nešto više od onoga što daju roditelji, pa i otac. Tada se otvaraju neki novi vidici i budi do tada nepoznata radoznalost. Taj most iz detinjstva do odraslog doba prelaze manje više na sličan način, bez preterane želje da iskustva dele sa roditeljima. Ali bliskost i vezanost za oca se vrlo brzo vraćaju i ostaju konstanta – kaže naša sagovornica.
Baš zbog toga što se majka i njena ljubav bezuslovno podrazumevaju, a tata je osoba čija ljubav mora da se zasluži i stalno osvaja, stvara se ta posebna ljubav. U kulturi zapadne civilizacije je to posebno izraženo. Od ćerke se očekuje da bude lepa, darovita, pametna, samopouzdana, što se bez podrške oca, kaže naša sagovornica, retko dešava:
– Očevi, učite ćerke o važnosti unutrašnje lepote koja je važnija od spoljašnje. Ovo je veoma bitno, jer devojčice u mlađem uzrastu postaju svesne fizičkog izgleda koji može da stvara pritisak. Zato joj govorite da je uvek lepa, ali da pored toga treba da bude i dobra osoba. Muškarci su u ovoj vrsti podrške svojim ćerkama uglavnom nesebični, jer oni u životu, po definiciji, najviše vole majku pa ćerku. To su jedine žene koje su uvek tu za njih. Zato je za ćerku, naprosto, nedopustivo da u bilo kom delu života napusti oca. Vezanost za njega ostaje čak i kada je svesna da on nije dobra osoba, zbog čega nesvesno često donosi i sudbinski loše odluke – kaže Aleksandra.
To se događa kada je otac alkoholičar ili grubijan, pa kao po pravilu, ćerke za brak, kao po ključu, biraju isti tip muškarca.
Niko kao tata
– Sa druge strane, u situacijama gde očevi iz nekog razloga trajno napuštaju porodicu, ćerke ih i dalje glorifikuju, a zbog ogromne čežnje kod njih se stvara osećaj krivice, iako za to, objektivno, ne postoji razlog. Neprihvatanje ili hladan odnos im izuzetno teško pada, što može loše da se odrazi i prilikom uspostavljanja partnerskih odnosa.
Zato je veoma važno da se otac bavi svojom ćerkom i o tome, kaže naša sagovornica, treba brinuti od rođenja:
– Ma koliko da je otac zauzet poslom, treba da se bavi ćerkom. Ako se on sam ne seti, majka je ta koja treba da ga uključi u svakodnevne radnje oko bebe kada god ima vremena. To znači da treba da se uključi u proces podizanja svog deteta, koji podrazumeva kupanje, povijanje, hranjenje… Zajedničko vreme i nežnost će na ovaj način da probude sve emocije koje i grade tako specifičan i lep odnos otac-ćerka – zaključuje naša sagovornica.
MUŽ UVEK LIČI NA OCA
Zaštitnički nastrojen muž i brižan otac koji otvoreno ispoljava ljubav svojim ponašanjem utiče na to da ćerka traži iste kvalitete u svom budućem suprugu. Istraživanja pokazuju i da su ćerke koje imaju dobar odnos sa ocem manje sklone da eksperimentišu sa drogama i alkoholom, ređe ispoljavaju delinkventno ponašanje, kao i depresiju.
Po mišljenju psihologa dr Dženifer Kromberg iz Kalifornije, odnos očeva prema ćerkama je vrlo važan, jer im oblikuje i svesna i podsvesna očekivanja. Iz njihovog ponašanja one grade sliku sveta, od uspeha u školi, do društvene angažovanosti i budućih ljubavnih veza… U emotivnom smislu nije dovoljno da je otac pažljiv samo prema svojoj mezimici, a prema drugim ženama iz okruženja ne. U takvim okolnostima ona podjednako upija ono što se direktno njoj pruža, ali i loše ophođenje prema drugima. To nije dobar model.
U odnosu otac-ćerka najvažnije je da se istinski ostvari poštovanje i razumevanje, te da se veza zasniva na iskrenom razgovoru, na stalnom emotivnom povezivanju i edukativnom delovanju. Čak i onda kada odrasla ćerka iz nekog razloga ne sledi isključivo očev primer, ističe dr Kromberg.
Zorica Ostojić-Joksović
Izvor: novosti.rs