Везаност за оца је трајна, ћерка га ретко напушта чак и онда када је свесна да он није добра особа. Однос са оцем највише утиче на то како ће ћерка да изгради самопоуздање, али и на то какве ће партнере да бира
Однос оца и ћерке одувек је посебан и другачији, испуњен нарочитом врстом емоција и обожавања. Почиње да се гради у најранијем детињству, када ћерка, још несвесно, почиње да прави суштинску разлику између мајке и оца. У свести маленог бића мајка се подразумева, за њу је ту и увек, док је отац нешто недостижно и узвишено за чију љубав и наклоност очигледно треба да се бори. Зашто ћерке толико воле очеве и како настаје та трајна нераскидива веза међу њима, објашњава психолог и психотерапеут Александра Јанковић:
– Овде се потврђује Фројдова теза коју пролазе деца са родитељима супротног пола. За девојчице је мајка у породичном миљеу стално присутна фигура која брине о храни, облачењу и другим свакодневним стварима. Отац је неко попут министра који брине о крупнијим стварима, а пре свега о новцу. Ћерке то у најранијем узрасту, тачније од треће године препознају, али још не могу јасно да искажу. У њиховим очима он је често идеализована фигура која се појављује после свих завршених обавеза и тада следи време за љубав и игру. Очеви су најчешће ти који се баве само „лепим“ стварима, ретко критикују и васпитавају у правом смислу те речи.
Највећа подршка
– У односу на мајку која због свих обавеза често реагује критички и помало непријатно, отац се јавља као извор пријатности, спреман да се са њом поигра, да саслуша све њене „важне“ приче и покаже најлепше емоције. За њу се његова љубав подразумева. Како време њеног одрастања одмиче, тако се она све чвршће везује за тату. За ћерку је мишљење оца изузетно важно, јер утиче на изграђивање сопственог самопоштовања и самопоуздања. Његово мишљење је за њу закон, јер је отац њен идол, шармантан, неодољив, пун квалитета… Однос према себи и ниво поштовања гради на основу порука које јој он шаље – каже наша саговорница.
НЕСВЕСНА КАЛКУЛАЦИЈА
– У адолесцентнском добу ћерке праве неку врсту несвесне калкулације. Почињу да схватају своје место, откривају симпатије, стварају пријатељства. Потом долази до заљубљивања, па претерана везаност за оца, чак и за оба родитеља, наизглед слаби. Кажем наизглед, јер је то стање, заправо, привремено. У том периоду постоји нешто више од онога што дају родитељи, па и отац. Тада се отварају неки нови видици и буди до тада непозната радозналост. Тај мост из детињства до одраслог доба прелазе мање више на сличан начин, без претеране жеље да искуства деле са родитељима. Али блискост и везаност за оца се врло брзо враћају и остају константа – каже наша саговорница.
Баш због тога што се мајка и њена љубав безусловно подразумевају, а тата је особа чија љубав мора да се заслужи и стално осваја, ствара се та посебна љубав. У култури западне цивилизације је то посебно изражено. Од ћерке се очекује да буде лепа, даровита, паметна, самопоуздана, што се без подршке оца, каже наша саговорница, ретко дешава:
– Очеви, учите ћерке о важности унутрашње лепоте која је важнија од спољашње. Ово је веома битно, јер девојчице у млађем узрасту постају свесне физичког изгледа који може да ствара притисак. Зато јој говорите да је увек лепа, али да поред тога треба да буде и добра особа. Мушкарци су у овој врсти подршке својим ћеркама углавном несебични, јер они у животу, по дефиницији, највише воле мајку па ћерку. То су једине жене које су увек ту за њих. Зато је за ћерку, напросто, недопустиво да у било ком делу живота напусти оца. Везаност за њега остаје чак и када је свесна да он није добра особа, због чега несвесно често доноси и судбински лоше одлуке – каже Александра.
То се догађа када је отац алкохоличар или грубијан, па као по правилу, ћерке за брак, као по кључу, бирају исти тип мушкарца.
Нико као тата
– Са друге стране, у ситуацијама где очеви из неког разлога трајно напуштају породицу, ћерке их и даље глорификују, а због огромне чежње код њих се ствара осећај кривице, иако за то, објективно, не постоји разлог. Неприхватање или хладан однос им изузетно тешко пада, што може лоше да се одрази и приликом успостављања партнерских односа.
Зато је веома важно да се отац бави својом ћерком и о томе, каже наша саговорница, треба бринути од рођења:
– Ма колико да је отац заузет послом, треба да се бави ћерком. Ако се он сам не сети, мајка је та која треба да га укључи у свакодневне радње око бебе када год има времена. То значи да треба да се укључи у процес подизања свог детета, који подразумева купање, повијање, храњење… Заједничко време и нежност ће на овај начин да пробуде све емоције које и граде тако специфичан и леп однос отац-ћерка – закључује наша саговорница.
МУЖ УВЕК ЛИЧИ НА ОЦА
Заштитнички настројен муж и брижан отац који отворено испољава љубав својим понашањем утиче на то да ћерка тражи исте квалитете у свом будућем супругу. Истраживања показују и да су ћерке које имају добар однос са оцем мање склоне да експериментишу са дрогама и алкохолом, ређе испољавају делинквентно понашање, као и депресију.
По мишљењу психолога др Џенифер Кромберг из Калифорније, однос очева према ћеркама је врло важан, јер им обликује и свесна и подсвесна очекивања. Из њиховог понашања оне граде слику света, од успеха у школи, до друштвене ангажованости и будућих љубавних веза… У емотивном смислу није довољно да је отац пажљив само према својој мезимици, а према другим женама из окружења не. У таквим околностима она подједнако упија оно што се директно њој пружа, али и лоше опхођење према другима. То није добар модел.
У односу отац-ћерка најважније је да се истински оствари поштовање и разумевање, те да се веза заснива на искреном разговору, на сталном емотивном повезивању и едукативном деловању. Чак и онда када одрасла ћерка из неког разлога не следи искључиво очев пример, истиче др Кромберг.
Зорица Остојић-Јоксовић
Извор: novosti.rs