Da li vam je poznata rečenica „Dete je bilo veoma dobro dok nije ugledalo majku na vratima. Kako je ona došla, detetovo ponašanje se potpuno promenilo.“?
Bilo da ste majka ili ćete tek postati, verujem da ste se našli u situaciji da vidite dete koje „pravi dramu“ kada ugleda majku. Da li ste došli u situaciju da okrivite majku i da pomislite kako nije dobro vaspitala svoje dete?
Ono što je karakteristično za odnos majke i deteta jeste prvenstveno bezuslovna ljubav koju dete, ukoliko je odnos adekvatno uspostavljen, u potpunosti oseti. Tamo gde postoji bezuslovna ljubav, postoji i prihvatanje drugog ljudskog bića onakvog kakav jeste.
Majke svojoj deci, bez obzira na različite načine vaspitanja koje su izabrali, daju dozvolu, na nesvesnom nivou, da se ponašaju upravo onako kako im njihova priroda nalaže. Na ovaj način grade sa svojim detetom odnos bezuslovne privrženosti koji u odrasloj dobi prelazi u poverenje, sigurnost, podršku, prihvatanje i nadasve međusobnu veliku ljubav.
Odnos roditelja prema detetu i prihvatanje njegovog karaktera određuje kasnije u životu njegov odnos prema sebi, tj. nivo njegovog samopoštovanja. Ukoliko se prema detetu i njegovoj individualnosti ophodimo s poštovanjem, na isti način će ono sebe vrednovati kada poraste. Prihvatanjem deteta, naravno uz smernice koje vi kao vođe nudite kroz vaspitanje, stvarate sigurnu bazu i činite ne samo odnos majka-dete, nego celokupan porodični sistem najvećim osloncem koje dete može da ima.
Bez obzira na to koliko su deca mala, mi odrasli ih učimo socijalizaciji i potrebi da paze na svoje ponašanje, da ga prilagode sredini u kojoj žive i na taj način zabranjujemo u manjoj ili većoj meri njihovo spontano reagovanje. Nekada i učenje poput „Sine, javi se teti.“ ometa detetovu spontanost, bez obzira na to što ga roditelji socijalizacijom uče da se što bolje i uspešnije uklopi u društvo u kome će ostatak svog života provesti.
Dete je na ovaj način naučeno da u prisustvu drugih odraslih razmišlja o svom ponašanju i o svemu onome što su ga roditelji učili. Sve do onog trenutka dok ne ugleda majku. U prisustvu majke dete se oseća sigurnim da potpuno spontano može da ispolji sva ona osećanja koja je tokom dana kontrolisalo.
Zapitajte se. Da li vam je bitnije da vam dete bude potpuno uklopljeno u sredinu, bez osude vas kao roditelja ili želite da vas dete shvata kao nekoga pred kim u potpunosti može biti ono što zapravo jeste?
Ono što je, takođe, veoma važno jeste da ste mu, dozvolivši da se u vašem prisustvu ponaša spontano, omogućili da ispoljava svoje emocije, da ih upoznaje, razlikuje i ima svest o njima. Na taj način i uz vašu pomoć će odrasti u jednog emocionalno inteligentnog čoveka sposobnog da shvata i vlada svojim emocijama, a ne one njime.
Vrlo je važno razlikovati dete bez discipline i ograničenja na koja mu vi kroz vaspitanje ukazujete od pružanja bezuslovne ljubavi. Mišljenja sam da dete može u isto vreme osećati majčinsku ljubav i imati disciplinovano ponašanje. Disciplinom decu učimo da imaju kontrolu nad svojim ponašanjem, ispunjenjem potreba i želja kao i istrajnosti, što je u velikoj meri potrebno svakom odraslom čoveku kako bi bio uspešan.
Ukoliko ste bili u situaciji da se i vaše dete ponaša veoma zahtevno kada se pojavite, znajte da vi niste loš roditelj i da vam dete nije nevaspitano. Vi ste svom detetu napravili siguran prostor u kome ono ima dozvolu da bude baš onakvo kako jeste po svojoj prirodi.
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik