Oduvek je važilo da devojke treba “dobro” da se udaju. Zašto se tek danas tome čudimo?

15 juna, 2022

“Nekada se znao red: detetu se pred spavanje ispriča bajka, a kada malo poraste počinje i samo da čita bajke, i tako razvija sklonost ka čitanju i istraživanju zdravih i edukativnih sadržaja. Danas im od malih nogu roditelji dozvole da koriste društvene mreže, kao i da gledaju rialiti programe, i slušaju nekvalitetnu muziku, koja promoviše nemoral, laku zaradu, razne javne ličnosti lakog morala, koje daju loš primer”, priča je koju često možemo čuti, kako od strane roditelja, tako i od strane vaspitača i nastavnika.

Najčešće se okrivljuju mediji i savremene tehnologije, velika dostupnost pristupa internetu kao i depopularizacija starih, dobrih i proverenih metoda vaspitavanja dece i adolescenata.

Nostalgija za starim vremenima budi lepe uspomene na mladost, i prisećanje na najlepše trenutke u životu, koje smo proživeli, ali takođe idealizuje sve što je bilo nekad, a demonizuje sve što je danas. Ako se otrgnemo lanaca nostalgije, lako ćemo shvatiti da je samo forma drugačija, dok je suština ostala ista. Zaslepljenost žalom za prošlim vremenima, onemogućava nam da uočimo jasnu suštinsku ekvivalentnost.

U poznatoj bajci “Mačak u čizmama”, koja datira čak iz 1697. godine, radi se o najmlađem sinu siromašnog vodeničara, koji je nakon smrti oca nasledio samo mačka. Ipak, mačak nije bio običan, već je umeo da govori i bio je vrlo mudar i snalažljiv, te je svojim brojnim dovijanjima uspeo da uveri kralja da je njegov gazda bogati vlasnik velikih obradivih površina zemlje, i ogromnog dvorca, sa velikim brojem sluga i sluškinja, pa je tako siromašni naslednik mačka, zaprosio ruku princeze, a kako kralj nije imao muških naslednika, celo kraljevstvo, prepisao je zetu.

Bake i danas prepričavaju ovu bajku unučićima, i potpuno im je logično da princeza svakako ne bi ni pogledala siromašnog momka, i ne bi mu dala priliku da pokaže svoje kvalitete. Mačak je lažnim predstavljanjem svog gospodara, kao bogatog i uticajnog, što je svima bilo simpatično, i predstavljeno kao pozitivna osobina, odnosno mudrost, a ne prevara, obmanuo kralja i princezu, dok uz opasku ”budi to što jesi” iste te majke i bake osuđuju želju mladih da na društvenim mrežama sebe prikažu u što boljem svetlu.

Opšteprihvaćeno je bilo da se devojke dobro udaju, za bogatog i uspešnog muškarca, i da ne moraju da rade, umesto da se bave ličnim razvojem, obrazovanjem i napretkom.

Nepokolebljivi autoritet prinčeva u bajkama, koji su i tada predstavljani kao nedovoljno dorasli svojim roditeljima, u današnje vreme se nazivaju pogrdno “maminim i tatinim sinovima”, ali njihova popularnost je podjednaka. Tako u bajci “Princeza i žaba”, princeza kategorično odbija da ispuni obećanje dato žabi, uz pogrdne nazive kako je krastava i odvratna. Ipak, kada bude primorana da to uradi, i shvati da je žaba zapravo bila začarani princ, pljunula je pa polizala sve što je rekla i udala se za princa, a na njen potpuni moralni debakl, čitaoci su bili oduševljeni uz radost što nije propustila “priliku”, i  uspela je da shvati da joj se udvara princ, a ne ružna žaba.

Opšteprihvaćeno je bilo i postojanje klasnih razlika, i da se bogati druže sa bogatima, a težnja manje uticajnih da se uđe u današnju “elitu” i “krem” smatra se bolešću savremenog društva.

Opšta konfuzija oko toga šta je moralno a šta nemoralno, da li treba raditi mnogo ili pametno, ili je i dalje oprobani recept, dobro se udati ili oženiti, da li treba raditi 8 časova dnevno i čekati da poslodavac uplati platu, i biti srećan što sa deset ili više godina visokog obrazovanja imaš tek malo više od ljudi koji obavljaju lake fizičke poslove, i dosta manje od majstora za dobrim zanatima ili preduzetnika, koji su krenuli sa bolje startne pozicije, podstiče te na razmišljanje gde grešiš, a onda na TV ekranu ružičaste televizije ugledaš bogatu princezu, koja nije radila ništa za sticanje svog materijalnog bogatstva, i čvrsto odlučuješ da svoj teški rad napokon naplatiš onoliko koliko on zapravo i vredi. Tada nailaziš najpre na podsmeh i osudu, kojim god putem da kreneš, a kada napokon uspeš, prezir i zavist prema tebi više nikada neće stati. Emotivno istrošena ličnost više to ne primećuje, i dok na kratko svrati kod starih roditelja, bez namere da ostane na nedeljnom ručku, roditelji sa suzama u očima razmišljaju, kako se umiljato dete, kome su pre koju godinu pričali bajku o mačku u čizmama, pretvorilo u beskrupuloznu mašinu za pravljenje novca.

Autor: Dr Željko Ranilović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


2 komentara na "Oduvek je važilo da devojke treba “dobro” da se udaju. Zašto se tek danas tome čudimo?

  1. Dr kaže:

    Kolega Ranilović pogađa pravo u srž, u svom stilu. Nisu kriva vremena ni tehnologije, krivi smo mi.

  2. Pavle kaže:

    Ne radi se o bajkama kao problemu jer u Macku u cizmama i princ i mlinarev sin su mladi, dobre osobe, pa cak nek oproste mnogi pobornici unutrasnjeg, lepi…Nije ni problem kada se dobra osoba uda ili ozeni dobrom osobom svog uzrasta, bili oni bogati ili siromasni…Radi se o tome da se danas mlade devojke udaju za matore mnogo starije od njih ili cak nemoralne i zle ljude koji imaju novca…

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama