Kerol Dvek, doktor psihologije i profesor na Univerzitetu u Stenfordu, u svom TED govoru , daje nekoliko brilijantnih preporuka kako da se ocenom (procenom, fidbekom, evaluacijom) motivišu učenici da postanu pametniji, srećniji i da uče više.
Umesto negativnih ocena, dati procenu „Ne još“ . To, kako kaže profesorka Dvek, prebacuje perspektivu sa agonije sadašnjosti (naš profesor Svetomir Bojanin bi dodao – i sa prošlosti, jer ocena važi za znanje stečeno i testirano u prošlosti), na budućnost. Takođe, umesto da se nastavnik nameće u ulozi kontrolora, više ima funkciju vođe i motivatora. Odgovornost za napredak je učenikova – detetu je jasnije da trudom stiže do većeg znanja, i da je to cilj, a ne ocena.
Ne hvalite detetove karakterne odlike deteta – kao što su inteligencija ili talenat, već željeno ponašanje, odnosno proces – trud, taktike, usredstređenost, istrajnost, napredak. Tako deca postaju upornija i otpornija.
– Ovde treba paziti ne naglašavati trud, nego napredak – jer dete će ili glumiti da se trudi, ili će očekivati pohvalu za sam trud, koliko god mali on bio.
Ne hvalite što je dete dalo tačan odgovor (jer će naći „lakši“, nepošten način da do njega dođu ili da se ne osećaju loše povodom toga, „kiselo je grožđe“), već proces kako se do tačnog odgovora dolazi. „Ne još“ i „Već jesi“ (u nedostatku boljeg prevoda) su najbolji motivatori.
Naučimo decu da što se više trude, vremenom postaju pametniji. Trudom se grade neuronske veze u mozgu, a ovo saznanje se pokazalo kao veoma motivišuće, pogotovo kod dece koji lako odustaju.
Izvor: zmajka.wordpress.com