Данашња деца су, може се рећи, жртве лоше исхране са много масти, газираних пића, сланих грицкалица и слаткиша. Све то доводи до слабљења имуног система.
Имуни систем штити тело од микроорганизама (бактерије, вируси, гљивице, паразити) који изазивају разне болести. Сва деца су стално изложена овим патогенима, али изложеност не значи да ће дете и да се разболи.
и систем лош, организам постаје подложан умору и болести, па не може да се заштити од инфекција – било да су уобичајене, као прехладе и алергије, или озбиљне, узроковане продуженом имуном неравнотежом.
Уколико је ваше дете подложно болестима, морате да му постепено појачавате имунитет, док не постане јак колико је то могуће.
Како «ради» имуни систем?
Имуни систем препознаје и разграђује све што је телу страно, укључујући ћелије микроба, бактерије, стране супстанце и токсичне компоненте.
Тимус (грудна жлезда која утиче на раст), слезина, и други унутрашњи органи стварају имуне ћелије које бивају ношене кроз тело лимфним путевима до лимфних чворова, а они складиште те ћелије и помажу да се створи лимфна баријера против инфекције.
Матичне ћелије се стварају прве, а онда се претварају у више врста ћелија које се отпуштају у циркулацију и носе у све делове организма. Ћелије меморије препознају стране ћелије и хемикалије, а ефекторне их елиминишу.
Имуне ћелије могу да оштете нестабилни молекули кисеоника, тзв. слободни радикали, који се у великом броју налазе у штетној храни, а присутни су приликом зрачења и током изложености дуванском диму.
Чиме ојачати имунитет?
Минерали и витамини помажу јачање имуног система – неутралишући честице које оштећују ћелије.
Добра исхрана је кључна за развој и одржавање имуног система. Нутритивни дефицит може да доведе до хроничних имунолошких проблема, пошто је бактеријама и вирусима лакше да се развију ако недостају неки нутријенти који стимулишу јак имуни систем, укључујући витамине А, Ц, Е и есенцијалне масне киселине. Најважнији минерали су селен, цинк, гвожђе, бакар, магнезијум. Ове нутријенте треба узети из хране (свеже воће и поврће, орашасто воће, семење, интегралне житарице).
Минерали селен и цинк су незаменљиви за имунитет, јер су потребни за изградњу многих ензима који штите тело од слободних радикала.
Цинк
Овај драгоцени минерал повећава продукцију белих крвних ћелија које се боре против инфекција. Такође помаже стварање антитела. Повећава број Т ћелија које се боре против микроорганизама. Код беба и деце, цинк редукује појаву акутних респираторних инфекција. Извори цинка су: обогаћене житарице, јунетина, ћуретина, пасуљ.
Витамини Б групе
Ови витамини чине групу од осам међусобно повезаних витамина који се природно налазе у биљним и животињским изворима. Како су хидросолубилни, тј. растворљиви у води, не могу да се акумулирају у организму, па морају да се уносе сваког дана. Губе се приликом процесирања – љуштења и кувања воћа и поврћа. Богати извори Б витамина су зелено лиснато поврће, кромпир, интегралне житарице, махунарке, ораси, зрневље, јетра и мршаво месо.
Витамин Ц
Овај витамин се из бројних разлога налази на врху листе имуногених нутријената. Помаже да имуни систем остане здрав и да се организам брже опорави. Повећава продукцију белих крвних ћелија које се боре против инфекција, али и ниво интерферона, антитела које облаже површину ћелија, превенирајући улазак вируса у њих. Смањује ризик од кардиоваскуларних болести и повећава ниво ХДЛ (доброг) холестерола, снижавајући ниво лошег – ЛДЛ холестерола.
Пошто се не акумулира у организму, мора да се свакодневно уноси. Има значајну улогу за отпорност организма. Штити од опасних слободних радикала и моћни је антиоксиданс. Налази се у свежем воћу, соковима, поврћу. Дневна доза витамина Ц за децу до шест година износи 250 милиграма, а за старију од шест година 500 милиграма.
Витамин Е
Витамин Е је антиоксиданс и стимулатор имуног система. Он стимулише продукцију Б лимфоцита, имуних ћелија које стварају антитела за деструкцију бактерија. Смањује ризик од кардиоваскуларних болести. Природни извори су зрневље и биљна уља.
Каротеноиди
Бета каротен повећава број ћелија које се боре против инфекција и моћни је антиоксиданс у борби против слободних радикала. Организам претвара бета каротен у витамин А који има антиканцерогени и имуностимулирајући ефекат. Међутим, сувише витамина А је токсично, па је боље да се бета каротен узима преко хране и пусти организам да сам регулише његово претварање у витамин А.
Биофлавоноиди
Биофлавоноиди су група фитонутријената која појачава имуни одговор и штити ћелије од спољашњих утицаја. Исхрана богата воћем и поврћем обезбеђује њихов адекватан унос.
Магнезијум
Необично је важан минерал, неопходан за већину реакција у организму, између осталог транспорт глукозе и јачање имуног система.
Фактори јачања имуног система:
Дојење
Кључно је за развој имуног система (онолико дуго колико је могуће). Дојење обезбеђује факторе неопходне да заштите бебу од болести. Доказано је да се код дојених беба јавља мање инфекција него код оних које нису сисале.
Масти или јачају, или слабе имуне функције – у зависности од врсте.
Лоше масти (дехидрогенизоване – у прженој храни и маргарину предиспонирају децу за поновљене инфекције.
Есенцијалне масне киселине (добре масти) су кључне за нормалну функцију имуног система. Налазе се у маслиновом, ланеном уљу и уљастим рибама (лосос, туна). Оне повећавају активност фагоцита, белих крвних ћелија које разграђују бактерије. Такође унапређују здравље сваког органа у телу.
Пробиотици су културе ацидофилних бактерија које се налазе у интестиналном тракту здравих људи. Пробиотици се боре са штетним културама и превенирају транспорт патогена у телу. Такође омогућавају гастроинтестиналном тракту да повећа унос минерала, јер њихов мањи унос снижава имунитет. Лактобактерија је једина природна одбрана од кандиде и осталих гљивичних инфекција које веома снижавају имунитет. Активне ацидофилне културе убрзавају елиминацију токсичних продуката варења и омогућавају усвајање неопходних нутријената из хране. Те бактерије су есенцијалне за добар имунитет.
Пробиотици се препоручују код узимања антибиотика, упале средњег уха, афтозних промена на слузници уста, дијареје(пролива) и констипације (затвора), колика (грчева), алергије на храну, интестиналних вирусних инфекција, кандидијазе.
Физичка активност такође помаже изградњу доброг здравља – подстичући циркулацију и помажући снабдевање читавог тела кисеоником. Дубоко дисање, свеж ваздух и сунчање допуњују телесни кисеоник. Било би добро да деца неко време током дана проведу напољу, како би сунчева светлост убрзала апсорпцију витамина Д, значајног за кости и добар имунитет.
Прим др мед. Јасминка Комненовић, педијатар-нутрициониста
Извор: Yumama