Onlajn nastava, 15 dana kasnije: Kako je roditeljima, a kako nastavnicima i šta svi zajedno možemo bolje
U Srbiji je 17. marta počela nova era u srpskom obrazovanju. Tog utorka u 8 časova učiteljica Gorica Njegovanović otvorila je onlajn nastavu za osnovce na trećem kanalu RTS-a, koja je sada svakodnevica đacima u Srbiji. Sa izazovima novog tipa nastave suočavaju se i deca i roditelji i prosvetni radnici, ali sve je organizovano brzo kako bi đaci gubili što manje od škole, a kako se pokazalo, novi vid učenja zanimljiv je i deci i roditeljima.
Većina roditelja sada radi od kuće i pod novom je vrstom opterećenja jer treba u kućnim uslovima uskladiti radni dan i porodični život. Kada se tome doda i novi vid nastave, nije lako. Deca dolaze stalno nešto da pitaju, pogotovo mlađa, dok roditelji moraju da budu fokusirani na posao. Dodatni napor roditeljima je i to što su sada oni ti koji su tu da objasne ono što u to momentu “učiteljica sa TV-a” ne može. Dodatna briga je i kakav će uspeh sada na kraju godine imati moje dete.
2.Novi vid komunikacije
Svi se navikavamo na novi vid komunikacije, nastavnici, deca, roditelji. Imamo nove “Vajber” grupe, nove platforme za razmenu informacija, neki od nas se i slabije snalaze s tehnologijom, pa je to sve ponekad nespretno. Roditelji sa više dece koji imaju jedan TV prijemnik u kući a nastava im se emituje u isto vreme, imaju problem da sve isprate. Neki nemaju dovoljno jak internet.
3. Nastavnici su pod pritiskom
Na nastavnicima je, s druge strane, velika odgovornost. Pod teretom su informacija koje treba svakog dana preneti, treba pregledati domaće, odgovoriti na sva pitanja dece i roditelja u grupama i na drugim platformama, voditi evidenciju. A tu je i briga za to kako deci preneti sve što treba da nauče, da li će uspeti da provere dokle su stigli, kakav će uspeh svi zajedno ostvariti?
Na društvenim mrežama se baš na tu temu oglasio i rukovodilac Školske uprave Kragujevac Goran Joksimović, koji je podelio objavu psihologa Milke Karaklajić iz Ivanjice. Ona je svojim školskim kolegama poručila da moraju biti pragmatični.
„U najboljoj nameri, zatrpali ste učenike materijalima, uputstvima, zadacima… Najveće opterećenje trpe odlični đaci. Treba da ostvarite međusobnu saradnju u okviru veća da biste stekli uvid u opterećenost učenika. Pre svega, mlađi učenici ne bi trebalo po vasceli dan da izvršavaju školske obaveze. Možete li, u ovim danima, zanemariti taj preterani osećaj odgovornosti za učenje i nastavu? Samo kratki, jednostavni sadržaji, jedan domaći zadatak u nedelji, po predmetu, osnovne stvari neophodne za dalje obrazovanje. Prioritet su predmeti koji se polažu na završnom ispitu. Ostale kolege, ovo vam je šansa da opušteno, bez pritiska, neuobičajeno i zanimljivo približite učenicima svoj nastavni predmet. Niste u obavezi nikom da se dokazujete, jer vi svi raspolažete potrebnim kompetencijama. Dovoljno je da budete podrška i oslonac vašim učenicima u, za njih, potpuno novoj edukativnoj, a pre svega životnoj situaciji.“
Šta kažu roditelji
A kako onlajn nastava izgleda iz ugla mame tri školarca, otkriva Slavka Stefanović iz Arilja. Ona je mama Milice, učenice drugog razreda, Natalije, petog, i Ane, sedmog razreda i svakodnevno uči sa decom i od dece.
Dok su TV časovi u toku, ona je na poslu, ali zato kad dođe kući, čekaju je brojni domaći zadaci.
– Mislim da je odličan potez što je počela nastava na daljinu jer ne znam šta bi deca toliko dugo radila u kući bez obaveza. Ali, sa druge strane, to podrazumeva mnogo veće angažovanje roditelja. Pre sam deci dnevno oko domaćih zadataka pomagala oko sat vremena, a sada suprug i ja sa njima svakog dana radimo oko četiri sata – otkriva Slavka, i napominje da je pomoć najpotrebnija najmlađoj Milici, sa kojom i najviše rade.
Ona je prvog dana TV nastave plakala jer nije uspevala sve da prati i zapisuje. Međutim, kad su joj objasnili da čas u ovom slučaju može da pauzira ili premota, panika je prošla. Takođe, bilo im je neobično i to što im sada predaju potpuno novi nastavnici, ali i na to su se brzo navikle.
– Na sreću, časovi im nisu u isto vreme, a mi imamo i dva televizora u kući, pa nemamo tehničkih poteškoća. Međutim, u roditeljskim grupama vidim da to nije slučaj sa svima. Postoje ljudi koji su, na primer, poljoprivrednici i koji nisu kompjuterski pismeni, pa su sada prinuđeni da traže pomoć drugih roditelja oko tehničkih detalja i platformi koje deca koriste u komunikaciji sa nastavnicima – kaže Slavka.
Otkriva nam i da njena deca jednoglasno kažu da jedva čekaju povratak u školu, ali da ne zna da li je to zbog toga što im nedostaje društvo ili zato što su navikle na interakciju sa nastavnicima.
– Mogu da kažem da su se naša deca dobro snašla sa nastavom na daljinu, posebno starije ćerke Natalija i Ana koje su poprilično samostalne. Ali prave rezultate ćemo ipak videti tek kad dođu kontrolni zadaci – ukazuje ova mama.
Reč učitelja
– Nakon dve nedelje držanja nastave na daljinu, mogu slobodno da kažem da jedva čekam dan kada ću biti u svojoj učionici i sa svojim đacima. Ovakva želja nije posledica samo psihološkog pritiska usled novonastale situacije, već i niza ograničenja i poteškoća sa kojima se susrećemo svi mi zaposleni u prosveti. Nastava na daljinu, pre svega, zahteva dobre tehničke mogućnosti, tj. da svako domaćinstvo raspolaže sa barem dva računara da bismo svi, i deca i mi, mogli da odgovorimo na zahteve koji se pred nas postavljaju, a to nije slučaj – kaže učiteljica Tatjana Krsmanović iz beogradske OŠ „Ratko Mitrović“.
Ona ističe da im vremenska efikasnost u radu zavisi od brzine protoka interneta, a kako su svi kolektivno uglavnom na mreži, često je i potpuno nemoguće doći do željene internet stranice i to satima. Veliki broj učenika nema druge mogućnosti osim da prepisuju i zadatke rade u sveskama, a izuzetno je teško pregledati i po 50 fotografija radova (dnevno) pisanih običnom olovkom. Ako se tome doda i osmišljavanje materijala za rad, popunjavanje planova, izveštaja, vođenje elektronskog dnevnika, formativno ocenjivanje, odgovaranje na mejlove učenika, dodatno razjašnjavanje “Viber” porukama, onda i 24 sata dnevno bude malo.
– Jedina prednost nastave na daljinu koju uočavam nije iz domena obrazovanja nego iz domena epidemiologije. Nismo u direktnom kontaktu, ostali smo kod kuće i bezbedni smo, što sada i jeste najvažnije – ističe učiteljica Tanja.
Biljana Stefanović
Izvor: Blic