Опречна мишљења о предлогу да министар просвете поставља и смењује директоре школа

 
Већа одговорност или политизација образовања
Решење из Предлога новог закона о основама система образовања и васпитања да директоре школа убудуће бира и смењује министар просвете поделило је јавност.
Док једни сматрају да ће то допринети већој одговорности и поштовању закона, други тврде да је именовање директора школа по вољи министра отворен пут ка још драстичнијој политизацији образовања.
Образлажући предлог поменутог закона у Скупштини Србије, министар просвете Младен Шарчевић изјавио је јуче да су њиме предвиђене “високе компетенције у избору директора чије именовање министар на крају верификује”. Шарчевић је у више наврата објашњавао да министар мора да има надлежност над избором директора школа, али не због већине која ради поштено и по закону већ због оних, који уз подршку школских одбора, владају колико хоће и како хоће.
– Желимо да се прекине са избором људи за директора који су само нашли просту већину у школском одбору. Министарство ће захтевати укупну анализу и резултате рада сваког кандидата, тражићемо лиценцу и низ других ствари, како бисмо изабрали најбоље. Ми сигурно нећемо бити у колизији са многим добрим школским одборима, али они људи који не желе да раде, не поштују закон, изигравају председнике синдиката, сигурно неће бити бирани за директоре школа. Досад није рађена никаква селекција сем да се обезбеди подршка школског одбора. Ово ће бити једна нова прича, битка за квалитет и само ће квалитет бити вреднован, изјавио је Шарчевић у ранијем интервјуу Данасу.
Kоментаришући бојазан да ће централизација у избору повећати уплив политике у школе, Шарчевић је одговорио да та прича има историјат од комуниста, да се наставила у социјализму, али и после 5. октобра, па су, како каже, једни те исти људи само мењали странке и остајали на челним позицијама. На питање како ће то променити, министар је одговорио да директоре убудуће неће бирати партија већ квалитет рада.
За Слободана Брајковића, председника Синдиката радника у просвети Србије, ново решење није спорно. Он за Данас каже да се ни до сада није могло доћи до места директора без подршке политичких странака, које су успевале да обезбеде већину у школском одбору, кроз гласове представника локалне самоуправе и подобних родитеља. Да би се одржали више мандата директори су прелазили из странке у странку, каже Брајковић који сматра да школе не могу да се ослободе утицаја политике. Ипак, он верује да ће предлог да директора поставља и разрешава министар довести до већег поштовања закона, напомињући да министар досад није могао ефикасно да делује у случају нерегуларности у школама.
Неки синдикати сматрају да би требало задржати постојеће решење да директора бира школски одбор, али уз услов да се његов састав промени, односно да представници запослених у школи имају већину у том телу. Тако је, рецимо, Унија синдиката просветних радника Србије тражила да уместо формуле три плус три плус три, четири члана у школском одбору чине запослени у школи, три из локалне самоуправе, а два из реда родитеља. Синдикат радника у просвети Србије би такво решење подржао, али у случају да се обезбеди још већи утицај запослених, којима би припало чак пет места у школском одбору.
– Друштво директора школа Србије је било за то да се задржи постојећи систем, јер сматрамо да ће ново законско решење допринети политизацији школа. Ми не знамо на основу којих критеријума ће министар знати сваког од 1.800 директора у Србији, а сем тога, на овај начин се ниподаштава мишљење између 15.000 и 16.000 чланова школских одбора. Разумемо да је било проблема са појединим директорима школа чијим радом Министарство просвете није било задовољно, али се не слажем са оценом министра да он није могао да реагује. Мислим да ће ново решење донети више штете него што ће унапредити образовни систем – каже за Данас Иван Ружичић, председник Управног одбора Друштва директора школа Србије и директор Гимназије у Чачку.
Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања и дугогодишњи директор београдске ОШ “Вук Kараџић” сматра да избор директора по новим правилима није пут ка још већој политизацији школа.
– И до сада директор није могао да буде директор без сагласности министра. Да ли се то зове сагласност или постављање од стране министра, за мене се не мења суштина. Искрено, то је ствар само погледа. Kао што се може сматрати да је то пут политизације, може се тумачити и као деполитизација, јер сада постављање директора зависи искључиво од министра, а не од школских одбора који могу бити политизованији – сматра Грушановић.
Шта каже закон?
Предлог закона о основама система образовања и васпитања предвиђа да се директор школе бира на основу конкурса који расписује орган управљања, односно школски одбор. По истеку рока за пријаву кандидата, орган управљања формира комисију која спроводи поступак за избор директора, и то: обраду конкурсне документације, утврђује испуњеност услова за избор директора, прибавља мишљење наставничког већа о пријављеним кандидатима и интервјуише кандидате.
Осим утврђивања испуњености услова за избор директора, комисија цени и доказе о стручном усавршавању кандидата, објављеним стручним радовима и резултатима стручно – педагошког надзора о раду. Уколико се на конкурс пријавило лице које је претходно обављало дужност директора, комисија узима у обзир резултате стручно-педагошког надзора установе и оцену са екстерне евалуације. Kомисија извештај доставља органу управљања, а он је дужан да сачини образложену листу свих кандидата и да је са извештајем комисије упути министру, чија реч је коначна.
Опозиција критикује закон
Београд – Посланици опозиционих странака критиковали су решења предвиђена предлозима Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању и оценили да Национални савет за високо образовање не би требало да именује Влада, већ да га бира Скупштина Србије. Посланик Нове странке Зоран Живковић предложио је да уџбеници за све основце и средњошколце буду бесплатни и истакао да Национални савет не треба да бира Влада, већ парламент. Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић рекао је да ова два закона носе веома лоше ствари за систем образовања у Србији и да представљају покушај концентрације политичке моћи у рукама Владе и министра просвете. Шеф посланичке групе Српске напредне странке Александар Мартиновић рекао је да су двојица директора школа у Чачку смењена зато што нису хтели да реагују по пријавама да се у те две школе десио случај педофилије.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас