Kako idu topli dani, veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans. Evo na šta treba da obratite pažnju…
Dehidracija je stanje koje nastaje kada osoba gubi više tečnosti, nego što unosi i može nastati kod povraćanja ili proliva, kao i usled dugog izlaganja suncu ili napornih treninga.
Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe! Ljudi koji često unose velike količine tečnosti tokom dugotrajnog vežbanja (oko četiri sata ili više), najviše rizikuju da budu prekomerno hidrirani. Neki simptomi dehidracije i prekomerne hidriranosti se preklapaju, uključujući izmenjeno stanje svesti i glavobolju.
Kako moje dete može da dehidrira?
Najčešći uzok dehidracije može biti povraćanje ili proliv. Takođe, mališan može da dehidrira tokom toplijih meseci ako se duže vreme igra napolju kada su visoke temperature i ako je direktno izloženo suncu ili ako je visoka vlažnost, a ne uzima dovoljno tečnosti.
Da li deca lakše dehidriraju od odraslih?
Da, deca lakše dehidriraju zbog činjenice da imaju veliku površinu tela za svoju telesnu težinu. Veća površina tela znači veću izloženost toploti i veći gubitak tečnosti putem znojenja.
Pored toga, raniji problemi sa dehidracijom, gojaznost i nedavna bolest su dodatni faktori rizika. Deca koja su u lošijoj fizičkoj formi, nisu navikla na toplotu ili uzimaju lekove iz grupe antihistaminika ili diuretika, takođe su u većem riziku da dehidriraju.
Koji su simptomi dehidratacije?
Kada je dete dehidrirano, telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije. Što je teža dehidracija. Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod jako blage dehidracije.
• Zamor
• Suve usne i jezik
• Tamnije žuta prebojenost urina
• Slabije mokrenje
• Osećaj vrućine
Mnogi ljudi ne znaju za to, ali dehidriranost može da ima kumulativan efekat. Ako je vaše dete dehidrirano prvog dana, i ako se dovoljno ne rehidrira, u naredni dan će ući već dehidrirano. Taj efekat može dovesti do još teže dehidracije. Međutim, ako se blagovremeno sprovede nadoknada tečnosti, stanje dehidriranosti se lako može sprečiti.
Koji su drugi štetni efekti izlaganja suncu?
Grčevi trbušnih mišića, grčevi u rukama i nogama su najmanje ozbiljni efekti dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi. Sunčanica je ozbiljniji problem i može da uzrokuje vrtoglavicu, mučninu, glavobolje, povraćanje, slabost, bolove u mišićima, a ponekad i gubitak svesti.
Toplotni udar je najozbiljnija posledica dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi. Telesna temperatura tada može da dostigne 40 ili preko 40 C, mogu se javiti mučnina, povraćanje, konvulzije, dezorijentisanost ili bunilo, prestanak znojenja ili gubitak daha. U nekim slučajevima, dete može biti bez svesti ili čak upasti u komu.
Da li je moguće da dete bude prekomerno hidrirano?
Prekomerna hidracija može da se javi, ali ne predstavlja veliki problem. Nekad se roditelji brinu da će se mališan previše naliti tečnošću, zbog čega dete ne unosi dovoljno vode, a to opet vodi ka dehidraciji. Poenta je u tome da treba biti umeren.
Koji su simptomi preterane hidriranosti?
Simptomi prekomerne hidriranosti su često nespecifični. Čak postoji i izvesno preklapanje sa simptomima dehidracije. U rane znake spadaju mučnina i opšta slabost. Kako se stanje pogoršava, mogu se javiti poremećaji stanja svesti i povraćanje. Zbog prekomernog unošenja tečnosti može doći do pada nivoa natrijuma u krvi što može dovesti do otoka mozga, konvulzija, kome i smrti. Ako mislite da je vaše dete prekomerno hidrirano, treba da potražite medicinsku pomoć.
Ko je u rizik da bude prekomerno hidriran?
Ljudi koji jako često piju prekomerne količine tečnosti tokom vežbanja koje dugo traje (oko četiri sata i više) su u najvećem riziku. Hiponatremija je retka kod male dece. Tinejdžeri koji se bave sportom često imaju jednodnevne pripreme tokom leta i treba da paze da unose odgovarajuće količine tečnosti. Danas su treneri dosta svesni opasnosti od prekomernog ili nedovoljnog unošenja tečnosti i proveravaju koliko tečnosti dete unese.
Kako mogu da sprečim prekomerno unošenje vode?
Pijte oko pola čaše vode na otprilike svakih sat vremena, ili kad ste žedni. Ako pijete na svakih 10 minuta, verovatno unosite previše tečnosti. Ako pijete tek na svakih nekoliko sati, u riziku ste da dehidrirate. Sve je stvar umerenosti.
Iako sportska pića sadrže elektrolite koji mogu da pomognu da se nadoknade nivoi natrijuma u krvi, ona u principu ne štite od nastanka hiponatremije (niski nivoi natrijuma u krvi) koja prati prekomerno unošenje tečnosti. O tome sportisti treba da vode računa.
dr Stefan Đorđević
dr Goran Milošević
Izvor: mamaibeba.com