Oсновне карактеристике оспе код варичеле

– Оспа пролази кроз неколико стадијума (макула, папула, везикула и круста). Сваки од ових стадијума траје кратко.
– Оспа је полиморфна, што знаци да се у истом моменту на кожи могу видети осипне промене у различитим стадијумима еволуције.
– Јавља се на различитим деловима тела истовремено.
– Избија у налетима. Размак између налета је 10-30 сати. Сваки следећи налет је блажи.
– Оспа је појединачна. Кожа између промена није измењена.
– Најгушћа је на трупу.
– Праћена је сврабом.
Изглед испе по данима.

 
Варичеле (овчије богиње, водене козице) су једна од најчешћих дечјих, осипних, заразних болести. Изазива је херпес вирус, а карактерише се типичним, везикулозним егзантемом (осипом) по кожи, у виду водених мехурића.
Најчешће се јављају у узрасту од 1-7 године живота, мада се могу јавити и у каснијем узрасту, као и код одраслих.
Епидемиологија
Варичела је лако преносива заразна болест, те од ње лако оболевају особе које још нису прележале ову инфекцију. Најчешће се јавља у виду великих епидемија и то пре свега у колективима (вртићи, јаслице, школе, интернати и сл.).
Резервоар инфекције је болесник, односно заражено дете, а извор инфекције је секрет из горних дисајних путева (флигеове капи).
Болест се преноси ваздушним путем или контактом – додиром са оболелим који лучи вирус, преко секрета из дисајних путева. Улазно место инфекције су горње партије дисајног система или вежњача (коњуктива) ока.
Оболели је заразан од краја инкубационог периода (пар дана непосредно пре избијања оспе), па све до момента крустања, што обично траје 6-8 недеља.
Варичела оставља трајан имунитет, односно особа која је једном прележала ову заразну болест, не може више од ње да оболи. Ипак, вирус и даље остаје трајно присутан у коренима нерава, те се услед имунолошког пада, било које врсте, вирус може поново реактивирати и дати херпес зостер инфекцију – карактеристичну за старију животну доб.
Стадијуми болести
I Инкубациона фаза – траје 14-15 дана (10-20 дана)
II Продромални стадијум болести – траје 1-2 дана и код деце је слабије изражен, мада присутан. Одликује се појавом општих симптома болести: повишеном температуром (снажавање температуре погледај ОВДЕ), слабошћу, малаксалошћу, губитком апетита, боловима у мишићима и зглобовима, безвољношћу детета, плачљивошћу, поспаношћу, те главобоља и слично.
III Еруптивни стадијум болести – карактерише га појава типичне везикулозне оспе у виду мехурића испуњених бистром течношћу, праћени интензивним сврабом. Оспа избија у налетима, а карактериштичан распоред оспе је прво на трупу, власишту главе и лицу, те на крају захвата руке и ноге. Водени мехурићи су смештени на површини коже, а окружује их зона црвенила. Стварање зреле оспе траје појединачно око 2-3 дана за сваки мехурић.
Овај везикулозни осип се јавља свуда по кожи и слузницама (енантем), те се виђа и у усној дупљи, на вежњачи ока, полним органима. Међутим, као што оспа захвата видљиве слузнице, тако може да се јави и на слузницама унутрашњих органа.
Некада је могуће да се током читаве болести појави свега неколико оспи, а некада се јави мноштво. Нема правила. Садржај везикуле је у почетку бистар, а затим постаје мутан, након чега се везикуле суше и развија се круста (краста) која не оставља ожиљак.
Како оспа избија у налетима, на кожи је могуће истовремено видети све развојне облике оспе, од макуле, преко папуле, везикуле до крусте. Само избијање оспе траје најчешће 7-8 дана.
IV Стадијум регресије – повлачења симптома – у овој фази долази до постепеног повлачења свих симптома. На кожи се виђа мноштво сасушених везикула и крусти. Отпадањем красте на кожи остаје зоне слабе пигментације, а може остати и по који ожиљак (уколико је дошло до рашчешавања промене).
V. Стадијум реконвалесценције – опорављења – период када дете треба да поврати своју снагу и енергију. Пожељно је да траје пар дана.
Целокупна болест обично траје око 10-14 дана. Деца дојенчанског узраста (до годину дана), као и одрасли, могу добити тежи облик болести, који може дати тешке компликације.
Од изузетног је значаја, ОБАВЕЗНО одвести дете педијатру, ради адекватне дијагностике и лечења!!!
Компликације болести
Компликације су углавном последица локализације саме оспе, нарочито уколико оспа захвата и неки од унутрашњих органа, а могу се испољити различито.
Као последица чешања, може се јавити секундарна бактеријска инфекција коже у виду гнојних оспи.
Код локализације на оку, може се јавити оштећење вида
Код локализације на гркљану, могу се јавити симптоми у виду кашља и гушења.
Секундарна бактеријска инфекција може дати упалу уха, упалу плућа и зглобова, а сепса се јавља изузетно ретко.
Код локализације на органима за варење, може доћи до појаве пролива, муке и повраћања.
Уколико је локализација на нервном систему може се развити изузетно тешка компликација – менингоенцефалитис
Не морате дете одвести одмах први дан лекару, док још оспа није јасно избила, али је јако важно да педијатар прегледа дете и уочи све потенцијалне компликације на време!!!
Лечење
Лечење је симптоматско, а подразумева превенцију појаве секундарних, бактеријских компликација.
Потребно је:
Пре свега, дете ИЗОЛОВАТИ из колектива док не нестане и посљедњи мехурић, а и пар дана после – што је нарочито важно у дечјим колективима, где је ширење ове инфекције врло лако и брзо.
Спроводити мере личне хигијене – дете туширати. Не купати дуго у кади, како не би дошло до оштећења оспи, а затим уместо брисања утапкати сву воду са тела детета. Редовито подрезивање ноктију.
Хигијена просторије у којој дете борави – чиста постељина, проветрена просторија
У случају јаког свраба, могу се применити краткотрајне хиперманганске купке или неки од пудера за ублажавање свраба (пудери нису омиљено средство међу лекарима, јер се промене „запеку“ и лако могу да се оштете, али ако је преко потребно применити и то средство).
Ако дете има температуру, снижавати је познатим поступцима (погледај ОВДЕ)
Битна је, такође лагана исхрана – као превенција компликација од стране органа за варење, те последичних пролива и повраћања.
Не прегревати просторију у којој дете борави!!!
Уколико опште стање детета дозвољава и оно се осећа „добро“, не мора нужно и строго да мирује.
Превенција
У свету постоји вакцина против ове болести, која се даје као обавезна вакицна, али у нашој земљи она није уврштена у календар обавезних вакцина (календар вакцинације погледај ОВДЕ)
ОБАВЕЗНО се јавите свом педијатру са првим знаком болести!!!!
Извор: Мамасавета