Основни ниво писмености нема 40 одсто ђака у Србији

9 фебруара, 2020

Чак 40 одсто петнаестогодишњака у Србији није постигло основни ниво писмености у школи, показало је последње ПИСА тестирање.

Ситуација је најлошија у трогодишњим, средњим стручним школама где 80 одсто ученика није постигло тај основни ниво.

Резултати ученика у гимназијама су много бољи и они за око 140 поена имају боље резултате од ученика у средњим стручним, трогодишњим школама, преноси Танјуг.

„Није то ефекат средње школе, већ је то ефекат заостајања у основној школи”, оценила је Марија Виденовић, ПИСА анализичарка на конференцији „Квалитетно образовање за све”.

Последње ПИСА тестирање показало је да ученици у Србији много више изостају са часова и касне на њих него њихови вршњаци из земаља ОЕЦД.

„Недисциплина, бука и неред нису већи у школама у Србији од оних у земљама ОЕЦД-а, али ђаци у Србији мање слушају шта наставници на часу предају”, навела је Виденовић.

Министар просвете Младен Шарчевић каже да су анализе које су добијене основ за планирање и доношење одлука у вођењу политике образовања.

Казао је и да ће ускоро бити представљена платформа Стратегије образовања 2030. и да је урађен озбиљан план њене реализације, те да то неће бити само „списак жеља”.

Додао је и да данас улази више новца у систем, да се ради на дигитализацији, да ће 2022. године бити уведена државна матура.

Акценат је још и на обукама наставника, лиценцирању директора и секретара школа.

Северин Лоанарди из Уницефа казао је да је неопходно модернизовати образовање и да за реформе образовања треба користити управо податке који се добијају на међународним терстирањима.

„Више није довољно преносити знање у школама, већ наставници морају да усмере ученике како да развијају критичко мишљење, да их обуче вештинама за будућа занимања која не можемо да предвидимо како ће изгледати”, навела је она.

Тијана Прокић Бројер, аналитичарка ПИСА 2018, каже да после 20 година од вођења ПИСА тестирања већина земаља није направила помак напред, већ да су чак многе земље назадовале.

„Само неке земље су направиле помак напред, попут Пољске и Естоније. Томе је допринело схватање образовања као колективне одговорности”, нагласила је она.

Додала је да систем у Србији јесте ефикасан, али да су средства која се издвајају за образовање ограничена. Напоменула је, међутим, да Украјина издваја слична средства за образовање, али да остварују боље резултате.

Препоручила је да Србија дефинише националну стратегију, побољша квалитет и доступност раног образовања, да побољша квалитет наставе и окружење за учење, као и да се уради ревизија националних стандарда и уведу национална тестирања и у нижим разредима.

На скупу је представљена и студија ОЕЦД-а која се односи на процене у образовању у Србији. Дејан Станковић из Уницефа навео је као изазове, односно проблеме образовног система у Србији оцењивање ученика, рад наставника, вредновање школа и вредновање система.

У студији се, иначе, наводи да је у школама у Србији изражена неравнотежа између оцењивања у функцији учења и оцењивања наученог, а Станковић је у том контексту поменуо да треба развијати знање и вештине наставника како би оцењивање ученика било у функцији учења.

Навео је и да треба развити концепт новог система уписа студената и да треба добро разрадити модел државне матуре.

Настави кадар је, како је навео, важна карика у образовном систему, те је препорука Србији да се уведе испит за сертификацију наставника који улазе у наставу, без обзира које факултете су завршили.

Важно је, каже, израдити јасне смернице и инструменте за процену рада наставника у установи.

„Важно је и стручно усавршавање унутар школе, као и да се повеже напредовање у звање са платом”, појаснио је Станковић.

Гордана Чапрић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања каже да препоруке и инфомације које су стигле из анализе ОЕЦД нису нове, али да су важне јер је Србија желела да чује независну, објективну, спољну оцену.

„Анализа је важна за наставак рада на активностима које ће бити приказане ускоро кроз платформу за развој Сратегије образовања 2030. У Заводу се у овом тренутку ради ревизија стандарда за основно образовање”, навела је Чапрић.

Она је најавила да ћемо имати ускоро пакет ревидираних стандарда о кључним компетенцијама.

Србија је, приметила је, свесна да постоји проблем са оцењивањем ученика и да свака друга школа то не ради како треба.

„Ми то знамо и радили смо одређене обуке. Све школе бити обучено за то”, навела је Чапрић и додала да су свесни колико је подршка школама важна.

Она је подсетила и да су 42 школе оцењене оценом два и да ће оне добити посебну подршку.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама