Одрасти, али немој!
Одрасти, али немој заборавити дете у себи.
Немој заборавити да се играш.
Не заборави да поред својих проблема видиш лепоту дечјег погледа на свет. Не дозволи да те туга и жалост победе и убију у теби дечију радост. Па и кад се наљутиш, одљути се брзо, као дете.
Кад те наљуте, опрости брзином дечије доброте.
Немој угњетавати дете у себи и децу око себе јер те живот гњави и није ти испао како си ти мислио. Није ти дете због тога криво! Не треба и оно да испашта.
Не знам да ли си кад размишљао да су деца резервоари радости, љубави и светости? Како онда настају мрзовољни и тужни људи?
Тако што их ми тиме заразимо. Ако хоћеш да ти дете у теби буде што дуже живо онда негуј у њему љубав и радост. Детету малом дај радост живота, а не тугу одраслих…
Одрасли превише причају о злу, о страшним стварима, о црној хроници и некако непрекидно очекују да се нешто лоше деси. То убија храброст и изазива кукавичлук, а код деце ствара осећај кривице што не могу да испуне критеријуме родитеља и тако се у срцу детета ствара туга, а ако остане ту дуже времена онда и бес. И тако добијете тужног и мрзовољног човека који све види црно.
С друге стране, ако пред вашом децом не причате лоше речи и црну хронику и посветите им мало времена, биће дуже срећнији. Ако им дате животиње да се играју са њима и лопту да јуре за њом и децу да комуницирају деца ће се научити детињству које ће увек живети у њима и светлети у мрачним моментима. Дајте им и неку одговорност чиме ће се поносити пред вама када то одраде и биће вредни људи. И тако ћете видети једнога дана и старца од 80 година како се смејуљи упркос пређеним километрима и ради нешто, а са својим унуком прича о свом детињству са радошћу.
Та срећа после са деде пређе на унуче и тиме обоје постају помало детињасти и помало зрелији.
Љубав је једина која кад се дели не смањује се, већ се увећава.
Будимо деца што дуже. Учимо од њих. Не заборавите своје детињство, а ако вам је оно узето ви га другима не узимајте већ га дарујте.
То ће бити највећи дар – дати љубав коју си ти желео а ниси имао. Само тај поклон дајте деци уместо испуњавања хирова својих и туђих и бићете добар родитељ и имаћете добру децу.
Аутор: Отац Предраг Поповић