Дете мора да слуша родитеља. Оно не може да мирује јер је у развићу и стално у покрету. И када погреши нешто, мајка или отац га обично истуку. Није то сретан начин да се дете научи да буде послушно.
Може, благо, по неки пут, али то из љубави, да дете не осети да смо тада у гневу. Ако у гневу хоћемо да га исправимо или да нешто постигнемо, ништа нећемо постићи, само ћемо повредити и њега и себе. Ако хоћемо дете да изведемо на прави пут, треба да га саветујемо. Ако оно неће тај савет да прими одмах, треба да га пустимо да се сам смири, и онда, са пуно љубави, да му изложимо да то што је погрешио није добро за њега. И дете ће то онда прихватити, када је то од срца – срцу. Али ако хоћемо по сваку цену да оно буде онако како ми хоћемо, онда од тога нема ништа. Када дете неће да послуша, не треба га тући, него му треба усадити вољу да чини добро.
(Отац Тадеј)