Kolumna: Sunđeri i krede
Autor: Boris Jašović
Čika Mladene zovem se Boka J. i imam skoro osam i po godina. Đak sam drugog razreda jedne osnovne škole na periferiji Beograda. Kada sam ti pisao prošlog puta imao sam sedam i po godina što znači da je od tada prošlo skoro godinu dana jer je bio februar a to onda znači da ću tek za dva meseca napuniti osam i po. Mislio sam da ćeš mi odgovoriti na moje pismo, ali nisi. Neka, nema veze. Ionako mi mama i tata stalno govore da ćeš mi sigurno odgovoriti kad stigneš da predahneš od mnogobrojnih obaveza sa kojima se svakodnevno rveš i nosiš. I kum Paja kaže da ćeš mi odgovoriti malo sutra ali mislim da nije u pravu pošto je to rekao još letos a od tada je prošlo mnogo a ne malo tih sutra.
Čika Mladene ovoga puta nameravam da ti napišem i nacrtam novogodišnju čestitku. Izvini ako nisi baš ispao kako treba ali tako ja inače crtam Deda Mraza. Želim ti da u novoj godini mahneš čarobnim štapićem i olakšaš nama đacima školske torbe i narediš učiteljicama da težinu školskih torbi ograniče na kilogram i po. Juče su me roditelji postavili na vagu zajedno sa torbom i rekli mi da zajedno sa njom težim 65 kila a ja imam samo 32. Kada je to čuo, deka je snažno lupio štapom o pod i dreknuo da neće dozvoliti da mu unuk ima krivu kičmu i težinu sumo rvača i da se Vlada nosi. Ja još uvek ne znam o kojem je Vladi reč i kuda on treba da se nosi i kakve taj
Vlada ima veze sa mojom teškom torbom i ko je taj sumo rvač koga spominje deka? Nije valjda to onaj skraćeni čika iz Dnevnika koji voli da peva drugim čikama iz Amerike, Evrope i Turske?
Čika Mladene želim ti da u novoj godini svima nama učenicima umesto knjiga i svesaka pokloniš tablete na kojma ćemo pisati svoje domaće zadatke i na kojima ćemo rešavati matematičke probleme za koje čika Srle koji je profesor matematike u penziji kaže da ih rešava i po pola sata i da nema smisla šta škola radi današnjoj deci. Mama kaže da je uvođenje kompjutera u škole obećala ona teta sa televizije koja je zamenila onog čiku koji se nije skidao sa svih televizijskih kanala i da vi čika Mladene morate da slušate tu tetu jer je ona vaš šef. Tata kaže da to nije tačno i da je ta teta jedan običan fikus koji sluša onog čiku koji i dalje ne silazi sa televizije.
Čika Mladene ja uopšte ne znam o čemu to moj tata govori pa mi molim te ti objasni kako to da jedna teta koja je fikus može da obećava kompjutere i tablete đacima?
Kum Paja kaže da od toga nema ništa i da Srbija nikada neće postati Finska. I još je rekao da ga ti čika Mladene podsećaš na poznatog glumca iz Foresta Gampa a ja sam mu onda rekao da ću ti napisati novogodišnju čestitku u kojoj ću ti poželeti da što pre pustiš
brkove pa ćeš zaličiti na Kraljevića Marka i moći ćeš da se suprostaviš zlim čikama iz Svetske banke koji nameravaju da spajaju škole po Srbiji. Čuo sam da o tome na hodniku šapaću moja učiteljica i učiteljica iz susednog odeljenja. “Znaš draga”, rekla je moja učiteljica onoj drugoj, “ako nas spoje jedna od nas sigurno leti”. I kum Paja se plaši da će poleteti ako njegova škola bude spojena sa drugom školom i tamo nekim vrtićem. Ja sam kuma Paju pitao gde će da poleteti ako ga spoje sa drugom školom a on je odgovorio da će ako bude sreće odleteti u Švedsku.
Čika Mladene želim ti da u novoj godini sprečiš da moj kum Paja i moja učiteljica negde polete i da ne dozvoliš da se škole spajaju po modelu Svetske banke. Čuo sa kad je to o modelu pročitao čika koji vodi Dnevnik odmah posle Slagalice. Zbog svega toga sam se uznemirio i sanjao kako se dve škole i vrtić spajaju u jednu veliku grudvu testa i kako se zidovi ruše a prozorska stakla pucaju dok prestrašena deca vrište a ogromna ruka zlog bankara mesi tu grudvu testa koja se pretvara u tortu. Kada sam gostima za slavu ispričao taj san koji se završava tako što vi čika Mladene sečete tu tortu na stotine nejednakih parčića i delite ih đacima i učiteljicama širom Srbije kum Paja je rekao da će se onesvestiti i da mu treba svežeg vazduha ali mu je tata umesto svežeg vazduha prineo flašu zaječarca pa je posle kum paja zapevao Padaj silo i nepravdo.
Čika Mladene želim ti da u novoj godini svim učiteljicama i nastavnicima povećaš plate za još 10 odsto. Deset je već obećao onaj čika koji se znaš već ne skida sa televizije a onda je to isto obećala i ona teta za koju moj tata kaže da je fikus a koja je zamenila tog čiku što znači da je ona samo ponovila to što je tak čika prvi obećao. Ali ako i ti povećaš plate za još deset odsto a tata kaže da je to četiri crvena Vajferta koji će sa onih prethodnih četiri definitivno izvaditi kuma Paju iz kake (tata je izgovorio jednu drugu reč), onda će tih osam crvenih Vajferta izvaditi iz kake i sve ostale nastavnike i učiteljice u Srbiji. Biće mnogo zadovoljniji i raspoloženiji i neće nas više terati da klečimo na kukuruzu. Dobro šalim se u vezi kukuruza ali se ne šalim da će se učiteljice više smejati i manje zadavati domaćih zadataka kada budu dobijale veće plate. Mama kaže da se to zove finansijska motivacija.
Čika Mladene želim ti da u novoj godini i nama đacima uvedeš finansijsku motivaciju tako što ćeš nam obezbediti plate za to što idemo u školu. Ja ću to prvi predložiti na preduzetničkom vaspitanju kao i ono za tablete. I za uniforme takođe, valjda nisi zaboravio? Mi đaci glasali ZA a onda nas roditelji preglasali na sastanku sa direktorkom a ja baš želeo da budemo čika Mladenovi pioniri.
P.S. Čika Mladene tata kaže da na mom novogodišnjem crtežu izgledaš kao Deda Mraz koji je mesec dana boravio u fitnes klubu. Meni se crtež sviđa i zato ti ga šaljem. Sve najbolje u Novoj
BOKA J.