Овај чланак је намењен свим родитељима који примећују да је њихово дете често љуто, агресивно или плачљиво уколико не постигне жељени циљ који сматра у том тренутку важним.
Искуство у раду са децом са говорним потешкоћама нас је научило да се са овим проблемима најчешће сусрећу родитељи деце која показују знаке хиперактивности и слабе пажње, као и родитељи деце која муцају.
Фрустрираност или осујећеност је осећање немоћи особе да задовољи неку своју потребу или жељу коју сматра вема важном. Неке особе имају већи праг толеранције на фрустрацију, те лакше подносе неуспехе, док друге тешко подносе и најмање неуспехе. Одрасли се најчешће носе са фрустрацијама тако што трагају за рационалним и логичним решењима проблема. Неки су успешнији у овоме од других, који се као и деца љуте, пребацују одговорност на друге или постају агресивни. Уколико се не третира низак ниво толеранције на фрустрацију деца могу постати анксиозна, несигурна или могу развити нереалне страхове што директно утиче на љихов менални развој.
Како повећати праг толеранције на фрустрацију код вашег детета?
Поставите краткорочне циљеве
Постављајући краткорочне циљеве који се могу постићи у кратком временском периоду помажете детету да одржи пажњу и фокус. Посматрајте своје дете како бисте уочили у ком моменту губи интересовање, почиње да се досађује, постаје исфрустрирано и нефокусирано. У овом тренутку поставите циљ који неће захтевати од детета да се још дуго задржи на истој активности (минут или два у зависности од узраста). Циљ ове вежбе је да тренирамо дететову толеранцију на фрустрацију, а да у исто време не постављамо високе захтеве пред дететом.
Наградите труд
Наградите дете увек када уложи додатан труд како би постигло жељени циљ. Радије похвалите и наградите труд који дете улаже како би постигло циљ него успех као такав. Када хвалите дете увек објасните и додатно нагласите колико је оно уложило труда и било вредно радећи на нечему и како се труд исплатио. Уколико успете да развијете код детета понос и задовољство због труда и рада које је уложило како би постигло неки циљ ниво фрустрације ће се драстично смањити. Ово је важно јер се дете неће осећати лоше када не постигне жељени циљ.
Разговарајте
Врло често ће се десити да дете очекује да неко други реши њихов “проблем”. Немојте упадати у замку сажаљења и дозволити да манипулише вашим осећањима. Питајте га како се осећа, пустите га да се исплаче, загрлите га и поразговарајте о проблему, те покушајте да заједно дођете до решења. Након разговора пустите дете да само реши проблем. Уколико се ствари закомпликују
увек дајте детету одушка. Пустите га да се игра, да изађе у парк са другарима или погледа цртани филм. Међутим, останите доследни и захтевајте да доврши започети посао.
Паузирајте
Направите паузу када детету нека активност не иде за руком те исфрустрирарност и узнемиреност расту код детета. Након пар минута рада предложите детету да устане и прошета како би се тензија смањила.
“Не љути се човече”
Игре као што су “не љути се човече”, “монопол” и њима сличне су најбоље средство за тренирање толеранције на фрустрацију. Ове игре су добре јер се дете учи стрпљењу док чека свој ред, седи мирно и фокусирано је, такође оно се носи са победама и поразима, те помера границе толеранције на фрустрацију.
Драгана Филиповић, дипломирани дефектолог – логопед
Извор: www.ringeraja.rs