Од следеће школске године ђаци првог разреда учиће по новом плану и програму, који предвиђа и увођење пројектне наставе као обавезног часа у недељном распореду. То неће бити нови предмет, већ час намењен свим предметима и њиховом међусобном повезивању. Он ће сукцесивно бити увођен и у други, трећи и четврти разред осмолетке.
Дакле, једном недељно по један час или сваке друге недеље по два часа, ако процени да му више одговара, учитељи ће са својим ђацима тематски повезивати садржаје различитих предмета, уз обавезну употребу информационо-комуникационих технологија. Пројектна настава је планирана у укупном годишњем фонду од 36 часова, обавезна је за све ђаке и реализоваће се по упутству које је саставни део програма за први разред основне школе.
– Пројектна настава се уграђује у концепт тематског планирања и у потпуности је у надлежности наставника (шта ће са чим повезивати и у којој динамици). Планира се на нивоу године. Теме су у складу са програмом наставе и учења и узраста ученика, на пример, моја породица, на путу од школе до куће, ја у саобраћају. Могуће теме за први разред, као и примери планирања и фазе пројекта, биће представљени учитељима на обукама које ускоро почињу – најављује за Школски портал Гордана Мијатовић, заменица директора Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Стручно упутство за извођење пројектне наставе предвиђа да наставник при планирању пројекта треба да дефинише тип пројекта, да одреди његов циљ, очекиване исходе, област којом се бави пројекат и повезаност са наставним предметима, његове садржаје, активности ученика, потребна средства, динамику рада по фазама и све што је потребно за успешно спровођење оваквог типа наставе.
За први разред је најпримеренији такозвани полуструктурирани тип пројекта, где наставник даје ограничен избор тема, у великој мери дефинише методологију рада и сам одређује које ће материјале дати ђацима, а које ће они сами пронаћи. Све садржаје треба реализовати кроз различито тематско повезивање у игри или функционалној активности која задовољава интересовање и потребе детета на млађем школском узрасту, пише, између осталог, у стручном упутству. У том документу је истакнуто и да је пројектна настава захтевнији облик рада који подразумева добру припрему наставника.
– Пројектна настава је усмерена на достизање исхода који се првенствено односе на логичко и критичко мишљење као и припрему ученика за лако сналажење у свету технике, технологије и рачунарства, како у свакодневном животу, тако и у процесу учења. Кроз овакав начин рада ће се развијати међупредметне компетенције које су експлицитно дефинисане у новом закону и у које, између осталих, спадају тимски рад, решавање проблема, сарадња, предузетништво – каже Мијатовић.
Објашњавајући на који начин ће учитељи добити помоћ да разумеју суштину пројекте наставе, али и како треба да је изводе, наша саговорница их најпре упућује на поменуто стручно упутство за реализацију пројектне наставе, које је у децембру прошле године објављено у Просветном гласнику.
– Као помоћ учитељима планиране су и тродневне обуке које ће се реализовати по дефинисаном распореду од марта до септембра. Програм обуке је креиран према Програму наставе и учења оријентисаном на процес и резултате (исходе) учења и усмерен је на развијање наставничких компетенција за планирање, оставаривање и праћење и вредновање наставе и учења, као и продубљивање знања о значају предузетништва и међупредметном повезивању – истиче Мијатовић.
Она наводи да се пројектна настава не оцењује, али се учешће ученика прати и веднује у циљу стварања опште слике о њиховим постигнућима. Како каже, посебно се прати напредовање ученика у способности сарадње са другим ђацима, поштовања договореног, као и коришћења различитих извора информација и употребе ИКТ-а.
– Искуства показују да се укључивањем ученика у пројектну наставу унапређује њихово постигњуће у конкретним наставним предметима: боље разумеју, мотивисанији су за рад и истраживање, повезују ствари, примењују научено – истиче наша саговорница.
Занимљиво је да пројектна настава није „резервисана“ само за ученике нижих разреда основне школе. У другом циклусу основне школе, као и у гимназији, у програмима наставе и учења за све предмете дефинисана је као метода активне наставе, а њен главни циљ је развијање међупредметних компетенција, као што су комуникација, рад са подацима и информацијама, решавање поблема, дигитална компетенција, предузимљивост и оријентација ка предузетништву…
– У упутству за дидактичко-методичко остваривање програма за сваки предмет дата су детаљна појашњења како реализовати пројектну наставу. Рецимо, за предмет информатика и рачунарство у петом разреду планирани су пројектни задаци из области ИКТ-а и дигиталне писмености који подразумевају корелацију и сарадњу са наставницима осталих предмета, која се може остварити на разне начине – израда интервјуа или чланака о занимљивости из света спорт, уметност, науке, затим израда правила понашања у спортској сали, безбеднији рад на интернету, заштита здравља… – каже Мијатовић.
У гимназијама су изборни програми дати модуларно, а сваки модул се обрађује на истраживачки и пројектни начин.
– Пројекти могу бити врло различити. Неки пројекат ће се бавити организовањем акције у корист некога/нечега (углавном из домена друштвених наука), други ће се бавити решавањем проблема, осмишљавањем огледа (домен природних наука), а у оквиру уметности пројект може бити припрема представе. Осим тога, неки пројекти ће бити такви да их ученици могу реализовати организацијом базара или неких презентација, а неки други ће бити хипотетички, само разрада идеје. Без обзира на то какав пројект је у питању, циљ је оснажити ученике да припреме нацрт који садржи све потребне делове од дефинисања проблема (на чему ће се радити), циља (шта се жели постићи), активности (шта ће се радити), поделе задужења, до начина провере остварености циља – објашњава Гордана Мијатовић.
Весна Стаменић
Извор: skolskiportal.rs