Заустављање пада наталитета и подстицање рађања видим као једно од националних питања, можда најважнијих за земљу, каже министарка за популациону политику Славица Ђукић Дејановић.
Новоосновани Демографски савет, како каже, имаће састанак у другој половини јануара и анализираће се сегменти који треба да подстичу рађање – поправљање квалитета живота, миграције.
„Ова година ће бити година пилот програм у појединим срединама, примене пронаталитетних мера, а иза тога ћемо ићи на измене законодавних текстова“, рекла је Ђукић Дејановић за Тањуг.
Мере које се планирају, појашњава, односе се на економска давања и програм пронаталитетне политике и оне које су везане за организациона питања и јачање саветовалишног рада.
„Економска давања се односе на веће запошљавње, боље услове рада на послу за људе који су у репродуктивном периоду, прилагођавање радног времена родитељима са децом“, каже министарка.
Радиће се и на поправљању услова у вртићима, појашњава, како би се родитељи растеретили бриге и обавеза и мотивисали да имају више деце, а размишља се о увођењу организованог превоза за малишане, тако да сваког јутра аутобус превози децу до вртића и касније их враћа кућама.
„Важно је и да образовни програми у вртићима буду такви да негују љубав према батама и секама. Важно је да дете жели и подсећа своје родитеље на то“, појашњава Дејановић.
Најтежа ситуација је, подсећа, на југоистоку Србије, а процене су да се у општинама Црна Трава, Бабушница 2040. године неће родити ниједна беба, уколико се не предузму врло озбиљне пронаталитетне мере и ако се на плану унутрашњих и спољних миграција не предузму одређене активности.
Стратегија рађања која је усвојена 2008. године, каже министарка, урађена је квалитетно, али није примењивана и у наредном периоду биће иновирана.
Држава је доста учинила на подстицању рађања тако што финансира програм вантелесне оплодње за парове који природним путем не могу да добију децу, а Дејановић каже да је солидно решена и подршка породицама које економски нису на завидном нивоу.
Предлог је да се родитељски додатак који се за друго и треће дете исплаћује у 24 рате иновира, и да половину предвиђеног новца породице добију у прва два месеца, а да се преосталих 50 одсто средстава подели на 24 рате.
„Наш предлог је да помоћ породицама када добију дете буде распоређена тако да највише новца добију када се дете роди у првим месецима, а не након 24 месеца јер се тада губи смисао помоћи“, каже наша саговорница.
Подсећа да је за обнављање становништва, да останемо на овом броју потребно да 11 одсто жена у генеративном периоду има једно дете, 44 одсто двоје деце и 45 одсто троје деце.
„Наравно ми смо далеко од тих жељених бројки. Важни су сви модели помоћи, а посебно укључивање тате у бригу око детета“, нагласила је Дејановић.
Жене у Србији, додаје министарка, треба стимулисати да рађају друго дете јер се највећи број младих људи определи да има једно дете и тако задовољи психолошку потребу за родитељством.
„Када је у питању друго дете, много се више размишља о економској позицији, о чињеници да је родитељ препуштен сам себи, да друштво није најбоље организовано, да можда неће бити тако добар родитељ какво је родитељство имао од свог родитеља“, појашњава министарка.
Пилот програми подстицања рађања почеће већ ове године, а они нису исти за све делове Србије, већ ће се водити рачуна о тома каква је која средина.
Једно је подручје југоисточна Србија, наводи, где ће се анализирати које подстицајне мере би дале најбоље резултате јер се, рецимо, у Црној Трави 2013. године није родила ниједна беба.
Сервисне активности морају се појачати у општинама у које се досељавају становници из мањих средина да би задовољили образовне, породичне потребе, као што су Нови Сад, Звездара, Сурчин.
Посебни програми планирани су за Војводину, која има своје специфичности, а свакако да су специфични програми потребни за просечну општину у Србији, која ће, додаје, бити модел за највећи број општина.
Упитана да ли ће бити довољно новца за реализацију тих пилот програма каже да ће они бити спроведени у сарадњи са министарствима привреде, пољопривреде, здравља, информисања, образовања, те да ће се користити и средства која су на њиховим разделима.
„То повезивање у циљу поправљања наталитета је заједничка брига и стручњаци одавно упозоравају да ће нам то бити највећи проблем. Проблем наталитетне политике видим као од једно од националних питања најважнијих за земљу“, закључила је она.
Аутор: МОНДО/Тањуг