Ујутру, пре него што деца крену у вртић или школу, а ви на посао, ситуација у кући може бити помало хаотична. У многим домовима и јесте. Упркос томе колико се трудите, тешко је успоставити некакав ред. Да ли деца не могу да се разбуде или им се не допада доручак или се неко уфлекао баш пред полазак – нешто је увек ту да поремети планове. Већини родитеља оваква јутра стварају нервозу и тензију, а то се онда шири и не помаже ником.
Покушајте зато да следите једну малу рутину која неће попут чаробног штапиће решити све проблеме, али кроз време ће сигурно помоћи да се лакше и лепше преброди оно што Рахела Ферари у Тесној кожи зове „јутарња шизофренија“. Фокус не треба да вам буде на томе да све прође савршено, да добро доручкују или да су им патике очишћене. Иако то све треба да буде део рутине. Али не најважнији део.
Видите, кад шаљете децу у вртић или школу, они тамо остају 5, 6 па и 8 сати. Дакле, проводе баш велики део дана одвојени од вас. И иако не можете да контролишете део дана који почиње кад уђу у своју учионицу, свакако можете искористити јутро да им помогнете да се припреме.
Правило пре школе
За мене је зато најважније да им јутро буде пријатно и да га се током дана радо присећају. То не значи да изводим циркуску представу нити да радим све уместо њих. То су неке мале ствари. На пример, буђење пољупцем и шала за добро јутро, чак и кад одговоре мрштењем. Желим да се тих сат времена између буђења и поласка у школу осете вољено и сигурно код своје куће, јер ће сигурно довољно стреса имати током дана. Нама, можда, свађа око играчке или васпитачицина грдња изгледају као баналне ствари, али за дете су то веома емотивни доживљаји. Зато гледам да код куће буде што мање стреса, како бих их љубављу и добром енергијом припремила за дан који следи. Јер, никад не знам шта тај дан носи.
Да, све то звучи лепо кад се изговара, али није увек лако. Кад неће да устану, обуку се и обују патике. Уосталом, па и ми, одрасли, некад се пробудимо у лошем расположењу. Па да, али зато кажу да је родитељство један од најтежих послова. Јер није увек лако оставити по страни свој стрес и нервозу и бити ту за дете. Некад не иде, некад не иде и упркос труду. Али ако тај циљ, да нам јутра буду лакша и да то постижемо тако што ћемо кренути од себе, ако то постане рутина, биће много мање оних дана у којима сви из куће излазе намрштени и изнервирани.
Ви сте њихов унутрашњи глас
Ако читаво јутро проведете пожурујући их, грдећи и вичући, нема шансе да ће имати леп дан. А ако је такво свако јутро, онда ниједан дан није леп. А ко то жели свом детету? Можда вам се не чини тако, али ви заиста имате моћ да промените „мантру“. Ако то значи устати 15 минута раније, зар не мислите да је вредно тога? Јер размислите, енергија коју добијемо ујутру, оно с чим устајемо и што нас чека кад отворимо очи, обично нас прати читав дан. Зато, поставите ствари на другачији начин од самог старта и покушајте да учините да се ваша деца осете сигурно, вољено и прихваћено с вама, пре него што их пошаљете у свет у ком су сами.