Ujutru, pre nego što deca krenu u vrtić ili školu, a vi na posao, situacija u kući može biti pomalo haotična. U mnogim domovima i jeste. Uprkos tome koliko se trudite, teško je uspostaviti nekakav red. Da li deca ne mogu da se razbude ili im se ne dopada doručak ili se neko uflekao baš pred polazak – nešto je uvek tu da poremeti planove. Većini roditelja ovakva jutra stvaraju nervozu i tenziju, a to se onda širi i ne pomaže nikom.
Pokušajte zato da sledite jednu malu rutinu koja neće poput čarobnog štapiće rešiti sve probleme, ali kroz vreme će sigurno pomoći da se lakše i lepše prebrodi ono što Rahela Ferari u Tesnoj koži zove „jutarnja šizofrenija“. Fokus ne treba da vam bude na tome da sve prođe savršeno, da dobro doručkuju ili da su im patike očišćene. Iako to sve treba da bude deo rutine. Ali ne najvažniji deo.
Vidite, kad šaljete decu u vrtić ili školu, oni tamo ostaju 5, 6 pa i 8 sati. Dakle, provode baš veliki deo dana odvojeni od vas. I iako ne možete da kontrolišete deo dana koji počinje kad uđu u svoju učionicu, svakako možete iskoristiti jutro da im pomognete da se pripreme.
Pravilo pre škole
Za mene je zato najvažnije da im jutro bude prijatno i da ga se tokom dana rado prisećaju. To ne znači da izvodim cirkusku predstavu niti da radim sve umesto njih. To su neke male stvari. Na primer, buđenje poljupcem i šala za dobro jutro, čak i kad odgovore mrštenjem. Želim da se tih sat vremena između buđenja i polaska u školu osete voljeno i sigurno kod svoje kuće, jer će sigurno dovoljno stresa imati tokom dana. Nama, možda, svađa oko igračke ili vaspitačicina grdnja izgledaju kao banalne stvari, ali za dete su to veoma emotivni doživljaji. Zato gledam da kod kuće bude što manje stresa, kako bih ih ljubavlju i dobrom energijom pripremila za dan koji sledi. Jer, nikad ne znam šta taj dan nosi.
Da, sve to zvuči lepo kad se izgovara, ali nije uvek lako. Kad neće da ustanu, obuku se i obuju patike. Uostalom, pa i mi, odrasli, nekad se probudimo u lošem raspoloženju. Pa da, ali zato kažu da je roditeljstvo jedan od najtežih poslova. Jer nije uvek lako ostaviti po strani svoj stres i nervozu i biti tu za dete. Nekad ne ide, nekad ne ide i uprkos trudu. Ali ako taj cilj, da nam jutra budu lakša i da to postižemo tako što ćemo krenuti od sebe, ako to postane rutina, biće mnogo manje onih dana u kojima svi iz kuće izlaze namršteni i iznervirani.
Vi ste njihov unutrašnji glas
Ako čitavo jutro provedete požurujući ih, grdeći i vičući, nema šanse da će imati lep dan. A ako je takvo svako jutro, onda nijedan dan nije lep. A ko to želi svom detetu? Možda vam se ne čini tako, ali vi zaista imate moć da promenite „mantru“. Ako to znači ustati 15 minuta ranije, zar ne mislite da je vredno toga? Jer razmislite, energija koju dobijemo ujutru, ono s čim ustajemo i što nas čeka kad otvorimo oči, obično nas prati čitav dan. Zato, postavite stvari na drugačiji način od samog starta i pokušajte da učinite da se vaša deca osete sigurno, voljeno i prihvaćeno s vama, pre nego što ih pošaljete u svet u kom su sami.